Od kraljeve kasarne do Palate pravde: Priča o jednoj od najlepših zgrada starog Niša

Nadomak niške Železničke stanice, iza visokih zidova i masivnih kula koje decenijama privlače pažnju prolaznika, nalazi se jedno od najvrednijih arhitektonskih zdanja u gradu, nekadašnja Inžinjerijska kasarna, danas kompleks pravosudnih organa. Generacije Nišlija pamte je i kao kasarnu „Filip Kljajić“, dok je istoričari i ljubitelji arhitekture nazivaju pravim draguljem srpskog neoromantizma.

O njenom značaju još krajem devedesetih godina pisao je časopis „Niški vesnik“, oslanjajući se na istraživanja istoričara Borislava Andrejevića, dugogodišnjeg saradnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. U tekstu pod naslovom „Lepotica neoromantizma“, ova monumentalna građevina opisana je kao jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja u gradu.

Nakon oslobođenja Niša od Turaka, krajem 19. veka, grad postaje važan vojni centar tadašnje Srbije. Upravo u tom periodu počinje intenzivna izgradnja vojnih objekata, ali se među njima posebno izdvojila Inžinjerijska kasarna, podignuta na prelazu iz 19. u 20. vek.

Kasarna je završena 1904. godine, prema projektu poznatog beogradskog arhitekte Danila Vladisavljevića (1871–1923), koji je više od dve decenije bio arhitekta Ministarstva vojske Srbije. Vladisavljević je iza sebe ostavio niz značajnih zgrada u Beogradu, među kojima su Vojna bolnica, Izvozna banka na Terazijama i Prometna banka u Knez Mihailovoj ulici, ali se upravo niška kasarna smatra njegovim najznačajnijim ostvarenjem.

Građena u stilu neoromantizma, sa karakterističnim kulama, masivnim fasadama i monumentalnim izgledom, kasarna je decenijama predstavljala simbol vojne moći, ali i arhitektonski ukras grada.

Posebnu vrednost, kako je još tada zabeležio „Niški vesnik“, predstavlja činjenica da je objekat sačuvan gotovo u izvornom obliku, bez većih prepravki koje bi narušile njegov autentični izgled.

Izvor/ Saznaj više: niskevesti.rs