Nišlija Ilija Fonlamov autor udžbenika za kineske đake

Ilija Fonlamov je mladi Nišlija koji već nekoliko godina živi u Kini gde predaje u bilingvalnom odeljenju na engleskom jeziku. Do sada je postigao mnogo uspeha u svom radu sa učenicima, ali sada stiže i novo priznanje. Ovih dana je iz štampe izašao udžbenik namenjen učenicima bilingvalnih odeljenja, a zasluge za to što je udžbenik ugledao svetlost dana pripada Nišliji Iliji Fonlamovu koji je radio na njemu. Ovaj mladić kaže da je za njega to velika čast, a razloga za to i te kako ima.

„Udžbenici obuhvataju šesti, sedmi i osmi razred osnovnog, u ovom slučaju bilingvalnog obrazovanja za predmet nauka. To bi po analogiji našeg školstva bio predmet koji skupa proučava biologiju, fiziku i hemiju. Udžbenik je radjen pod licencom šangajskog univerziteta Tonđi, izdavač je “Far Ist Edukejšn”. Moja saradnica na udžbeniku i ko-autor istog, Šen Suli, je predavač sa pomenutog univerziteta na departmanu za hemiju, i ona je bila zadužena za lekturu udžbenika, dela koji se odnosi na hemiju, i objašnjenja na kineskom jeziku. Sama svrha ova tri udžbenika je da približi i mnogo detaljnije objasni svet nauke za školu viših razreda osnovne škole, koji nastavu slušaju paralelno na kineskom i engleskom jeziku. Udžbenici su trenutno u upotrebi u tri škole, a budućnost njihove upotrebe zavisi od politike i plana samog izdavača“, objašnjava Ilija Fonlamov.

Način na koji Kina, kao sistem, pristupa svom obrazovanju može poslužiti kao primer u mnogo pogleda. Udžbenik i njegov sadrzaj je jedan od njih.

„Ono što je kod nas, nažalost, činjenica i već razrađen model, da strane publikacije pronalaze put do učenika, u Kini je nedopustivo, ili bar ne više, mada u poređenju sa Srbijom ova dva procesa imaju suprotne smerove. Kineski obrazovni sistem nije imao svoj odgovor u formi programa i udžbenika kada je, recimo, bilingvala edukaciju u pitanju, a sada se to menja. Dok je u Srbiji progon udžbeničkog materijala koji je potpisan domaćim autorima. Na to sam mnogo puta pomislio dok sam radio na samim knjigama. Za mene kao srpskog autora udžbenika u Kini, ali verujem na neki način i za našu zemlju, ovo je izuzetna čast, u datom prostoru, naravno, dok u isto vreme u Srbiji, te iste naše autore odbacujemo, sada već mog osnovnog obrazovanja“, kaže Ilija.

Bilingvani obrazovni sistem u Kini, iako svakako nedominanatan i limitiran, često kako geografski, tako i u smislu finansijskog statusa porodice iz koje dete dolazi, važan je Kini. Kina doživljava svoju ekonomsku transformaciju, ali kineski mentalitet da se stvori, a zatim i koristi domaće ostaje isti. Ovakvu teznju podrzava i kineski zakon, smatra Ilija.

„ Do skora, jedini bilingvalni program u ponudi bio je onaj pod imenom Kembridza ili Oksofrda, i drago mi je da se to menja. Drago mi je da sam deo te promene, i da sa svojim kineskim saradnicima potpisujem ono što ovde nosi epitet „domaćeg”. Za mene je ovo bila odgovornost bez presedana i profesionalno iskustvo neopisive važnosti, ali rezultat je tu“, ističe ovaj mladi Nišlija i dodaje da je udžbenik posledica želje da bilingvalno obrazovanje bude prilagođeno potrebama kineskih đaka.

Nije nepoznanica da je Kina država sa možda najvećim brojem bilingvalnih i međunarodnih škola na svetu. Kinesko otvranje ka svetu osamdesetih godina i kineski ekonomski rast doveo je do potrebe da kineski obrazovni sistem iznedri generacije koje će takav skok napred i korespondenciju sa svetom uspešno održati na potrebnom nivou. Broj ovakvih škola posebno je značajan u istočnim i južnim kineskim provincijama gde se pored IB i mnogih drugih međunarodnih programa učenici pripremaju za međunarodno obrazovanje kako u samoj Kini, ali i u inostranstvu.

Izvor: JUGPRESS