Urednik “Meduze” Kevin Rotrok napisao je na “Tviteru” da je Prigožin “izbegavao porez levo i desno” i da unajmljuje svoje radnike “ispitujući sentimente za invaziju na Ukrajinu i veze sa ruskom bezbednosnom službom FSB uz pomoć poligrafa”.
“Nepoverenje između Prigožina i FSB je intenzivno”, napisao je Rotrok.
Priča se, kako je naveo, zaključuje napomenom da Prigožinovo IT odeljenje preduzima malo mera predostrožnosti protiv očekivanih stranih protivnika i svoju odbranu više zasniva na pretnji FSB više od bilo čega drugog.
Centar Dosije navodi da su Prigožinovi zaposleni često koristili iste šifre koje su čuvali u običnim tekstualnim fajlovima, slali su jedni drugima druge fajlove sa adresama servera, lozinkama za logovanje i sertifikatima korisnika. Centar se, kako navode, “uzdržao” od provere njihove relevantnosti, ali je studija lozinki omogućila da se uvere u određene tendencije Prigožinovih radnika – brojevi 1488 često su se pojavljivali kao deo šifre.
“Fabrika trolova”
Analiza aktivnosti Prigožinove “fabrike trolova” na društvenim mrežama pokazuje da oni najaktivnije rade tamo gde se mogu bez ograničenja koristiti tuđi sadržaji i kupovati reklame koristeći se sivim shemama, navodi Dosije pobrojavajući nekoliko primera “prilično nezahtevnih projekata” fabrike na VKcom – novinski projekt “Šark”, “Dering skver”, “Kako vam se ovo sviđa Ilone Masku”, “Strip”, “Majning”, “Umetnost rata”, “Serum istine”, “Igl” itd.
Neki “Tviter” nalozi su identifikovani kao oni koji vode plaćeni sadržaj za Prigožina. U dokumentima o “fabrici trolova” pominju se plaćanja za objave, deljenje “tvitova” i lajkova hiljada nezavisnih blogera o političkim temama na “Tviteru”. Tu su, na primer, kako navodi Dosije, Radio Stidoba, Aleksander Dedurenko, Leonid Degtjarev, Mitrofan Belov, Filip Maslovski, Drank Tviter, Literatura, TVDžihad, dok je linija plaćanja za usluge kontent menadžera za projekte “Stvarna Rusija” i “Stvarni svet” odvojena.
Dosije piše da radne biografije IT stručnjaka iz Prigožinovih struktura variraju. S jedne strane, tu su talentovani diplomirani studenti programiranja i bivši stipendisti Oksfordske ruske fondacije, koja se smatra “nepoželjom” zbog veza sa Mihailom Hodorkovskim, te bivše računovođe iz Karagande koji su se prekvalifikovali na onlajn kursevima za veb dizajnere, i ljudi sa iskustvom u vojnoj službi, uključujući GRU.
Lista pretnji
Dosije piše da se iz nepoznatih razloga radnici Vagnera sa prijateljima ili rođacima u FSB odmah stavljaju na crnu listu, ali ne i ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova ili GRU-a.
Iznenađujuće, navodi Centar, na listi pretnji ne nalaze se hakeri Anonimus, SBU, američki FBI, grupa NSO ili slične organizacije iz zemlja u kojima se Prigožinovi radnici upliću u izbore iil direktno učestvuju u neprijateljstvima.
Više od Amerikanaca, Evropljana ili Ukrajinaca, Prigožin se krije od FSB, koji je uvek negde u blizini, zaključuje Dosije.
Zapošljavanje sa poligrafom
U dokumentima se navodi i proces unajmljivanja Prigožinovih radnika.
“Prigožin očigledno unajmljuje i brojne z-blogere sa Telegrama, posebno ozloglašene ‘ratne dopisnike’. U dokumentu se identifikuju Jurasumi (Juri Podoljak), Vladlen Tatarski (Makim Fomin), Ribar (Mihail Zvinčuk), Pukovnik Kasad (Boris Rožin), itd”, naveo je Rotrok.
Svi potencijalni Prigožinovi zaposleni, čak i ako rade u restoranima, podvrgavaju se obaveznom dvočasovnom ispitivanju na poligrafu “Dijana 07”. Cilj je identifikovati potencijalnu nelojalnost ili opasne karaktere za Prigožina, navodi Dosije, iskoreniti pristalice opozicije, ljude sa kontaktima u medijima i državnim snagama bezbednosti, narkomane i dužnike. Početkom rata u Ukrajini standardnom setu dodato je još jedno pitanje – u vezi stave prema “specijalnoj vojnoj operaciji”. Ako potencijalni radnik ima osećanja u vezi rata ili ukrajinskih rođaka, bezbednosna služba ga odbija, čak i uprkos odobrenju potencijalnih nadređenih.
Skoro polovina IT ljudi radi tajno, bez radne knjižice, a zvanično registrovani zaposleni primaju 40-60 odsto svoje plate u kovertama, kako izlazi iz knjigovodstvenih dokumenata, navodi Dosije.
Darja Dugina u arhivi
Od poznatih ljudi u arhivi, navodi Dosije, tu je Darija Dugina, ćerka ruskog ideologa Aleksandra, koja se priključila medijskoj grupi Patriot 2018. ili 2019. i radila tamo dok nije poginula u eksploziji blizu Moskve u avgustu 2022. Dugina je bila odgovorna za “spoljne poslove”, uključujući organizovanje Prigožinovih publikacija i komentara u turskim medijima. Konkretno, prema izvoru Centra, ona je organizovala veliki intervju za novine “Aidinlik” i fotografiju Prigožina na naslovnoj strani.
Dosije navodi da u budžetu Prigožinovih radnika plaćene publikacije proklizavaju ne samo na društvenim mrežama već i u medijima – od onih malih do “Literaturnaje gazete” i “Komersanta”. Smeštanje u potonji list u zimu 2021, prema dokumentima, moglo bi da košta Prigožina 750.000 rubalja (9.000 evra).
“Očigledno da Prigožinova pojava ne funkcioniše zajedno sa drugim velikim pro-Kremlj projektima (ne sarađuje na primer sa medijskih shemama Kristine Potupčik (ruska blogerka i šefica Fondacije za otvorenu novu demokratiju)”, ukazao je Rotrok.
Prema bivšim radnicima, u “fabrici trolova” sada radi oko 400 radnika, od čega je više od 30 zaduženo samo za pisanje komentara na medijskim sajtovima a još oko 30 na “Jutjubu”. Od 2019. oko 40 radnika je poslato da komentariše na publikacijama ukrajinskih medija. Procenjeni budžet za “fabriku” 2022 bio je 70-100 miliona rublja (840.000-1,2 miliona evra) mesečno, isključujući specijalne zadatke.
“Specijalni zadaci”
Dosije navodi da su “specijalni zadaci” dodatni internet projekti povezani sa Prigožinovim ličnim interesima. U ovu kategoriju je, na primer, spadala organizacija uznemiravanja na internetu od strane Ljubov Sobol, koja se aktivno borila protiv korupcije u organizovanju školskih obroka, što je oblast Prigožinovih poslovnih interesa. U 2019. je na projekt “Sebl hanting” potrošeno između 700.000-1,7 miliona rublja (8.500-20.000 evra) mesečno, iako dokumenti ne govore na šta tačno je taj novac utrošen. To uključuje i isplatu doušnicima koji su obezbeđivali informacije iz opozicionih štabova u Moskvi i Sankt Peterburgu, opozicionih medija i drugih javnih grupa.
Izvor Dosijea tvrdi da je kustos “specijalnih zadataka” bivši radnik RIA Novosti Ilja Gorbunov, koji je od 2019. bio na čelu medijske grupe Patriot, a od 2020 za fabriku trolova i sve pseudo-opozicione kanale Telegrama, koji takođe diskredituje guvernera Aleksandra Beglova. Izvro tvrdi da je Gorbunov bio taj koji je inicirao prikupljanje kompromitujućeg dokaza o Aleksandru Vinokurovu, zetu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova radi navodne ucene ministra.
Plaćanje troškova za Prigožinovu majku
Dosije navodi da sem fabrike trolova, Vagnera i projekta “JaRus” (za proizvodnju i distribuciju propagandnog sadržaja u standardnom fabričkom maniru ali u mnogo većem obimu, koji je stvaran Prigožinovim novcem od januara 2019. i opisuje se kao “patriotski pandan” platformama “Instagram”, “TikTok” i “Zen”), radnici IT odeljenja kompanije rade u restoranima, hotelima i drugde.
U internoj korespondenciji su pobrojani: auto perionica, školski obroci, ruska vojska, ketering, bar Strit fud, Carstvo, River palas 1 i 2, soba 1137, motorbni brod Soči, Čokoladni muzej, hotel, kombinati (Janino, Klenovo) i drugo.
Rotrok je takođe naveo, da postoje i “neki dokazi da Prigožinovo biznis carstvo pokriva čak i osnovne troškove za njegovu majku Violetu Kirovnu, koja je blizu parnice za oslobađanje od nametnutih joj sankcija u Evropi”. On je priložio internu belešku u kojoj se zahteva plaćanje za Violetin kućni internet.
