EVROPA ULAZI U RECESIJU Čeka nas duga i hladna zima: Evo zbog koja tri razloga nas čeka kriza širih razmera

Ruska agresija na Ukrajinu, neujednačen oporavak od pandemije, suša na većem delu kontinenta, visoka inflacija – faktori su koji sa sobom nose i ogromne neizvesnosti u pogledu ekonomske budućnosti Evrope. Nacionalne vlade žure da pomognu najugroženijima, a usled sve te nervozne zbrke postoji i jedan opšti konsenzus: dolazi recesija, piše “The Economist”.

Koliko će pad biti bolan zavisi od toga kako će se apsorbirati ovaj energetski šok i kako će kreatori javnih politika odgovoriti na isti. Ove sedmice su cene energije dosegle nezamislive visine – više od 290 evra po megavat satu za referentnu vrednost plina koji će se isporučivati u četvrtom kvartalu godine. Inače, uobičajena cena pre pandemije bila je oko 30 evra. S obzirom da je plin marginalno gorivo na evropskom tržištu električne energije, ovaj određuje i širu cenu električne energije.

Evropska privreda ušla je u krizu u relativno snažnoj poziciji. Tržište rada još uvek je relativno zdravo, a nezaposlenost se kreće oko 6,6 odsto. Rast plata verojatno će se ubrzati u narednim mesecima. Inflacijska očekivanja su donekle splasnula, a potrošnja i nije toliko pala.

Evropske ekonomije su u slobodnom padu

Ipak, stvari će za nekoliko meseci izgledati znatno tmurnije iz tri razloga. Prvo, industrija je pod pritiskom. U proleće su čelnici najvećih evropskih proizvođača tvrdili da bi prebrzo prekidanje nabavke ruskim plinom podrazumevalo i ekonomsku krizu za cijeli kontinent. No, uprkos visokim cenama, industrijska proizvodnja zasad ostaje na prethodnim nivoima. Razlog je sledeći: “Reč je o zaostalim narudžbinama iz prošlosti”, objašnjava Michael Hüther iz Nemačkog ekonomskog instituta.

Najgore će biti pogođene industrije istočno od Rajne. Nemačko nezdravo oslanjanje na kineske kupce podrazumeva pad potražnje za novom robom u čitavom nabavnom lancu. Čini se da je i italijanska industrija u slobodnom padu. Poljska i Češka, obje izvan eurozone, takođe su izrazito ranjive. Izuzetak je Mađarska, gdje se proizvodnja širi zdravim tempom, zahvaljujući, između ostalog, procvatu električnih vozila i dugoročnim energetskim ugovorima.

Drugi razlog za zabrinutost je taj što će uslužni sektor na svoja pleća preuzeti borbu s posrnutim evropskim ekonomijama. Sezona je u Francuskoj i na jugu Europe bile zaista jaka, turisti su obilno koristili ušteđeno za vreme pandemije, turizam je dodatno porastao tokom leta. No, raspoloženje opada jer potrošači već stežu remen u pripremi za dugu, hladnu zimu. Usluge će verojatno stagnirati u nadolazećim mesecima, a nekretnine i transport će se suočiti s posebno ozbiljnim poteškoćama, prenosi Jutarnji.hr.

Izvor: BLIC