MKS je takođe izdao nalog za hapšenje Marije Aleksejevne Lvove-Belove, komesarke za prava deteta u Kancelariji predsednika Rusije, zbog sličnih optužbi.
Velika istraga
Velika istraga agencije Asošijeted pres (AP) krajem godine otkrila je da su ukrajinska deca deportovana u Rusiju ili na teritorije pod ruskom kontrolom bez pristanka, da su ih lagali da ih roditelji ne žele, koristili ih za propagandu, odvodili u ruske porodice i davali im rusko državljanstvo.
Hiljade dece pronađeno je u podrumima razrušenih ukrajinskih gradova poput Marijupolja i sirotištima u ruskom separatističkom regionu Donbas. Među njima su ona čiji su roditelji poginuli u granatiranju, kao i “deca države” – ona u institucijama ili smeštena kod hraniteljskih porodica, piše AP, čija je istraga “jednog od najeksplozivnijih ratnih pitanja” pokazala da su ruski napori da usvajaju ukrajinsku decu i podižu ih kao Ruse već dobrano u toku.
Rusija tvrdi da ta deca nemaju roditelje ili staratelje ili da ih ne mogu kontaktirati, ali AP otkriva da su zvaničnici deportovali ukrajinsku decu u Rusiju ili na teritorije pod njihovom kontrolom bez pristanka. Pritom su ih lagali da ih njihovi roditelji ne žele, koristili ih za propagandu, i na kraju ih predali ruskim porodicima davajući im rusko državljanstvo.
“Obeležje genocida”
Istraga, za koju je AP koristio desetine intervjua sa roditeljima, decom i ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, kao i mejlove, pisma, ruska dokumenta i ruske državne medije, do sada je najobimnija o otimanju ukrajinske dece i prva koja je pratila proces sve do one koja već odrastaju u Rusiji, navodi agencija.
Imali roditelje ili ne, podizanje dece rata u drugoj zemlji ili kulturi može biti obeležje genocida, pokušaj brisanja identiteta neprijateljske nacije, navodi AP. A tužioci kažu da se to takođe može direktno povezati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji je eksplicitno podržao usvajanja, što je i učinjeno izdavanje naloga za hapšenje suda u Hagu.
Ruski zakon brani usvajanje strane dece, ali je Putin u maju prošle godine potpisao dekret kojim se olakšava usvajanje i davanje državljanstva ukrajinskoj deci bez roditeljskog staranja, a Ukrajini i preživelim rođacima otežava da ih vrate nazad.
Rusija je takođe pripremila registar odgovarajućih ruskih porodica za ukrajinsku decu i plaća ih po svakom detetu koje dobije državljanstvo — do 1.000 dolara za one sa invaliditetom. Održavaju se letnji kampovi za ukrajinsku siročad, nude se časovi “patriotskog obrazovanja” i čak vode telefonske linije za uparivanje ruskih porodica sa decom iz Donbasa.
– Ovo je apsolutno užasna priča – rekao je tada Petro Andrjuščenko, savetnik gradonačelnika Marijupolja, koji tvrdi da je samo iz tog grada odvedeno stotine dece.
“Velikodušni čin”
Situaciju komplikuje činjenica da mnoga deca u takozvanim ukrajinskim sirotištima uopšte nisu siročići. Ukrajinska vlada je pre rata rekla Ujedinjenim nacijama da većina dece u državi “nisu siročići, nemaju ozbiljne bolesti” i da su u instituciji jer njihove porodice žive u “teškim okolnostima”.
Rusija predstavlja usvajanje ukrajinske dece kao velikodušni čin koji bespomoćnim maloletnicima pruža novi dom i pristup lečenju. Tamošnji državni mediji prikazivali su lokalne zvaničnike kako grle decu dok im predaju ruske pasoše.
Teško je odrediti tačan broj deportovane dece – Ukrajina tvrdi da ih ima skoro 8.000, dok Rusija nije iznela ukupan broj iako zvaničnici redovno objavljuju dolazak siročića u ruskim vojnim avionima. Prošlog marta je ruska komesarka za prava dece Marija Lvova Belova, za kojom je takođe izdat nalog za hapšenje, rekla da je preko 1.000 dece iz Ukrajine u Rusiji. Tokom leta, navela je, 120 ruskih porodica prijavilo se za staratelje, a više od 130 dece je dobilo rusko državljanstvo. Belova je pod sankcijama SAD, Evrope, Britanije, Kanade i Australije.
U augustu je zvaničnik moskovskog odeljenja za rad i socijalnu zaštitu u postu u kojem se zahvalio ruskim hraniteljskim porodicama napisao: “Naša deca… Sada su naša“.
Olgina priča
Kad je Ukrajinka Olga Lopatkina krenula u misiju da povrati svojih šestoro usvojene dece koja su ostala zarobljena u Marijupolju usled rata, nije imala pojma da će je to odvesti pravo u sukob sa Rusijom.
Olgina deca bila su na odmoru u Marijupolju, ali kad je izbio rat i ostala su napuštena u opkoljenom gradu. Sve što su imala bio je najstariji Olgin sin Timofej (17). Troje dece imalo je hronične bolesti ili invaliditet, a najmlađe je imalo sedam godina. Tokom bombardovanja sklanjali su se u podrum, ali su vremenom otupeli na traumatičnu situaciju i kad bi borbeni avioni leteli iznad njih Timofej više nije trčao u sklonište.
– Kad vidite mozgove ljudi na putu, ništa više nije važno – seća se Timofej koji je zgubio kontakt sa majkom kad je nestalo struje.
Lokalni lekar Iz Marijupolja organizovao je evakuaciju na druga mesta u Ukrajini, ali kako su proruske snage na kontrolnim punktovima odbile da priznaju dečja dokumenta, kopije papira koje identifikuju njih i roditelje, deca su završila u bolnici “republike” Donjeck (DNR). Timofej je za svega nekoliko meseci trebao da napuni 18, kad bi ga regrutovali u armiju DNR protiv njegove zemlje.
– Shvatio sam da nekako moram da izađem odatle – kaže on.
“Ne zaboravite moje siročiće”
Kad je konačno uspeo da kontaktira majku, da joj kaže da je čuvao decu na sigurnom, usledio je neočekivani odgovor.
– Sjajno je što su živa. Ali mi smo već u inostranstvu – rekla je.
– Hvala što ste me ostavili – napisao je besno.
Olga je u međuvremenu pokušavala da dođe do svoje dece. Proganjala je ukrajinske zvaničnike, lokalne vlasti i socijalne službe, bilo koga ko bi mogao da evakuiše njenu decu. Kad je 1. marta izgubila kontakt sa decom, mislila je da će deca biti evakuisana u Zaporožje, pa je otišla tamo sa suprugom, ali dva dana po dolasku stigla je naredba o evakuaciji samog Zaporožja.
Odlučila je da pobegne u Francusku sa biološkom ćerkom Radom i poslala poruku guverneru Donjecka: “Ne zaboravite moje siročiće”.
“Okretali su decu protiv nas”
Nastavila je da kontaktira ruske i ukrajinske zvaničnike i slala im dokumenta koja dokazuju starateljstvo. AP piše da su decom paradirali na ruskoj televiziji i govorili im da ih majka ne voli.
– Svakog dana okretali su decu protiv nas. “Vaši roditelji su vas napustili”. “Mi ćemo vas prebaciti u bolje porodice”. “Ovde ćete imati bolji život” – priča Olga.
Zaposlila se u fabrici odeće u Francuskoj i kupila nameštaj, garderobu i igračke za decu koja se možda neće vratiti. Izdvojila im je sobu u stanu na dva nivoa na severozapadu zemlje, u Lueu. A onda je otkrila da su drugi ukrajinski siročići koji su bili sa njenom decom dobili nova dokumenta za DNR. Donjecke vlasti su je uslovile – mogla je da vrati svoj u decu ako dođe do Donjecka preko Rusije da ih lično vrati.
“Tužiću vas. Uzeli ste mi decu, to je zločin”, napisala je u mejlu donjeckim vlastima 18. maja.
Odlazak za Francusku
U međuvremenu je Timofej sa ostalom decom u DNR saznao da ih neće pustiti kući. Dva zvaničnika su mu rekla da će lokalni sud ukinuti Lopatkini starateljstvo. Mlađa deca bi otišla u sirotište, a potom u nove porodice u Rusiji dok bi on išao u školu u Donjecku. Rekli su im da ih roditelji koji nisu došli po njih ne žele.
– Bio sam razočaran, nisam verovao ni u šta – priča mladić.
A onda su se Olgini napori isplatili. Nakon dva meseca pregovora, vlasti DNR su pristale da dozvole dobrovoljcu sa ovlašćenjem od advokata Lopatkine da pokupi decu. Pitali su Timofeja da li on i ostala deca žele da se vrate ili ostanu u Donjecku.
– Ići ću kući mojim roditeljima, naravno – rekao im je.
Dokument je potpisan i krenuli su za Francusku. Putovali su tri dana autobusom kroz Rusiju i Letoniju do Berlina gde se sreo sa ocem, a potom do Francuske. Timofeju je trebalo nekoliko dana da shvati da je ponovo sa svojim roditeljima. Obrisao je besne poruke koje je slao svojoj majci.
– Rekao sam majci da sada može da preuzme “uzde”. Sada sam (opet) dete – priča on.
“Sva deca žele majku”
AP navodi da Rusija opravdava deportaciju dece upirući na aneksiju četiri ukrajinske oblasti u septembru, koju međunarodna zajednica odbacuje.
Serhij Gajdaj, guverner Luganska, optužio je ruske zvaničnike da su sastavili dokumente kojima se ukrajinski roditelji lišavaju svojih prava, u strahu da će deca biti regrutovana u rusku vojsku. Drugi zvaničnici na okupiranim teritorijama lojalni Moskvi imaju “benigniji” pogled na ono što se radi, ukazuje AP.
Olga Volkova, koja vodi dečju instituciju u Donjecku, evakuisala je 225 dece u oblast u blizini ruskog grada Taganroga, a 10 njih su primile ruske porodice u aprilu. Nakon što DNR i ruski zvaničnici naprave listu odgovarajućih kandidata, njen internat im obezbeđuje državljanstvo i šalje ih u nove porodice u Rusiji. Ako imaju ukrajinskih rođaka mogu da ostanu u kontaktu, ali dok rat traje deca i dalje imaju neku porodicu, ukazuje ona.
– Svi žele da imaju majku, znate – rekla je Volkova
