Vek od rođenja Duška Radovića, a u njegovom rodnom gradu bista bez glave

Pre tačno 100 godina u Nišu je rođen srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik – veliki Dušan Radović. U njegovom rodnom gradu jedna osnovna škola, ulica, Dom za nezbrinutu decu i omladinu, Zdravstvena stanica, nose njegovo ime, a spomen-bista koja je podignuta blizu Pravnog i Ekonomskog fakulteta mesecima je bez glave. A mi smo bez odgovora gde je deo spomenika i kada će biti vraćen. Asistent na Filozofskom fakultetu i nekadašnji radio-voditelj Velibor Petković je pisao doktorat posvećen Dušanu Radoviću, a kaže da Niš može da se oduži velikanu otvaranjem omladinskog Kluba za kreativno pisanje.

29. novembra 1922. godine u Nišu se rodio veliki Dušan Radović. Bio je jedan od najvećih srpskih pesnika i pisaca, ali i novinar, aforističar i TV urednik. Radio je kao glavni urednik Pionirskih novina, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista Poletarac, novinar Borbe i od 1975. godine kao urednik Studija B.

U Nišu ima dva spomen-obeležja – tačnije jedno i po. U dvorištu Osnovne škole “Dušan Radović” je jedno, a drugo je samo postolje bez glave koja je od jula nestala.

Kako je letos rečeno iz niške policije, deo biste je pao i uklonjen je do njegove reparacije, a iz Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu kažu da biste nisu zaštićeno kulturno dobro i one su pod zaštitom lokalne samouprave. Gde je glava spomen-biste iz Grada nisu odgovorili na pitanje novinara Južnih vesti.

Koliko je značajan Dušan Radović ne samo za Niš, već i za ove prostore, potvrđuje i Velibor Petković, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu i nekadašnji radio-voditelj, koji je izabrao pesnika za svoj doktorat.

Teško je odužiti se Dušanu Radoviću jer je to čovek koji je napravio prekretnicu u književnosti za decu posle Drugog svetskog rata. Ono što su Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Stevan Raičković u poeziji za odrasle, to je Dušan Radović za poeziju za decu. Ono što se zaboravlja, prvo njegovo delo je nastalo za elektronske medije. Bila je to radio-drama “Kapetan Džon Piplfoks” iz 1953. godine. Godinu dana kasnije je objavljena knjiga “Poštovana deco”. Dušan Radović je toliko veliki da njemu ne bi mogao da se oduži ni grad veličine Njujorka – kaže Petković.

Davanjem imena Dušana Radovića ulici, osnovnoj školi, zdravstvenoj stanici i Domu za nezbrinutu decu i omladinu Niš se nije dovoljno odužio velikanu, smatra Petković.

On je čovek koji je živ i dalje svojim delom. Nikada nije bio citiraniji nego danas, u vreme interneta. Bio je prvi srpski pisac koji je bio i medijski autor. Kada bi Niš pokušao da se oduži, mislim da ne bilo dovoljno to što se nešto zove po njemu – dodaje Petković.

Jedini način je da se napravi neko mesto, medij gde bi deca i omladina mogli nešto da stvaraju.

To bi bila i radio-stanica, televizija i portal. To bi bila neka škola kreativnog pisanja koja bi se zvala Dušan Radović i u kojoj bi mladi ljudi mogli da pišu i stvaraju. Radović je pisao romane na jednoj stranici, pa omogućiti mladima da se tako kreativno izražavaju. On je smatrao da će knjiga postepeno nestajati, ali da to nije šteta jer ćemo naći druge oblike izražavanja. Važno je da mladi ljudi ispolje svoju kreativnost, a Grad Niš bi uz mala sredstva to mogao da napravi – priča Petković.

Prema podacima koje ima Velibor Petković, Dušan Radović je živeo u Prilepskoj ulici u Nišu do 1928. kada je njegov otac, mašinovođa Uglješa dobio premeštaj u Suboticu.

Jedan od razlog što se zaboravlja da je on Nišlija je što se on proslavio Beograd emisijom “Beograde, dobro jutro”. On je proslavio Beograd, ali je prvih šest godina živeo u Nišu. On je u Nišu gledao prvi film, imao je pet godina kada ga je tetka Jelica odvela u kafanu, a tog dana ga je odvela da fa fotografišu. Prvi susret sa medijima je imao upravo u Nišu – dodaje Petković.

Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike, a dobitnik je i značajnih nagrada.

Izvor: JuzneVesti