„Lavež lisice“, prvi roman Svetlane Stojanović

„Lavež lisice“ prvi je roman Nišlijke Svetlane Stojanović koji je izdala izdavačka kuća „Talija“. Naslov knjige je kako ističe znala još na početku pisanja, a inspiraciju je našla u istinitoj priči.

Poruka knjige je veoma pozitivna i govori o tome da ma koliko mi u jednom momentu mislili da ne možemo da utičemo na događaje i da ne možemo da očekujemo lepe stvari oni će ipak doći, samo treba verovati, treba praštati.

„Dugo ta priča u meni tinja. Već desetak godina imam ideju da tu jednu životnu priču stavim na papir i da je podelim sa drugim ljudima“, kazala je Svetlana Niškim Vestima.

Glavna junjakinja je spletom raznih okolnosti odrasla veoma rano, ali svi ti događaji koji su je pratili su uticali na to da postane bolji čovek.

„Glavna junjakina je Ivanka i to je osoba koju sam lično poznavala i mnogo volela. Njena životna priča i kompletan njen život su uticali i na moj život. Zahvaljujući tome i ja sam postala drugačija“, ističe Stojanović.

Oni koji su knjigu pročitali kažu da su delili bol, tugu, ali i radost sa glavnim junacima, koji imaju svoje vrline, mane, ali su ipak ljudi. Na kraju romana glavni lik postavlja sebi pitanje i ujedno daje odgovor.

„Pitanje je: Ko sam ja da sudim? Odgovor je ustvari da smo svi mi i pomalo krivi i pomalo nevini i da je opraštanje to koje nas čini ljudima. Onog momenta kada mi nešto oprostimo, kada saznamo tajnu ona može u početku da nas zaboli, ali ne može da utiče negativno na naš život. Pitanje je kakvu smo tajnu saznali i da li je to celokupna tajna, da li je to celokupna istina“, govori Stojanović.

Priča je pitka, pisana je u prvom licu. Književnica se poistovetila sa glavnim likom. U njoj se spominje i lisica u pravom smislu te reči, ipak sve to čitanjem dobija drugi smisao. Svi likovi su stvarni, pravi i Svetlani Stojanović dragi ljudi. Nažalost sami akteri nisu među živima. Samo je jedan lik fikcija, a prema njenim rečima on je bio neophodan zarad dramaturgije i da bi neke stvari dobile oblik koji je želela.

„Tek kada sam napisala knjigu, shvatila sam da je to bio cilj mog postojanja. Kao da sam se rodila da bi život glavne junakinje mogla da podelim sa drugim ljudima“, zaključila je Stojanović.

Radnja se jednim delom dešava u Nišu, a prema rečima pisca to je zbog toga što je Niš njen grad, a i likovi romana su hodali ovim gradom.

„U ovoj naizgled jednostavnoj, a uistinu plemenitoj porodičnoj sagi, autorka s lakoćom prikazuje kompleksne odnose „zlikovca“ i „žrtve“. Zaranjajući sve dublje u prošlost jedne porodice, otkrivajući deo po deo njenih tajni, Svetlana Stojanović vodi čitaoca od osećanja bola i besa, do smeha i razumevanja da su greške činili svi, ali i da su pokušali da pruže ljubav. Onakvu kakvu su, životom okrnjeni, mogli“, napisala je urednik Snežana Đokić.

Recezent, pisac Branislav Janković je rekao:

„Svetlana Stojanović snažnim pripovednim zamasima dotiče skrivene i mračne uglove ljudskih strahova i na taj način osvetljava nepoznatu, skoro tabu dimenziju ljudske duše, negde na pola puta ka apsolutnoj slobodi, gde se gubi razlika između dobrog i zlog, ispravnog i potrebnog, nužnog i željenog.“

Knjigu možete poručiti onlajn na sajtu izdavača, ili klikom OVDE, a uskoro će se naći i u knjižarama.

Izvor: Niške Vesti