„Nekoliko puta pre sudara, Su-27 su bacali gorivo i leteli ispred “MQ-9 riper” na nepromišljen, ekološki neispravan i neprofesionalan način“, navodi se u američkom saopštenju. „Ovaj incident pokazuje nedostatak kompetentnosti pored toga što je nebezbedan i neprofesionalan”.
Jedan od ruskih lovaca je potom udario u propeler drona, „što je dovelo do toga da su američke snage morale da obore MQ-9 u međunarodnim vodama“.
Portparol Pentagona, brigadni general Patrik Rajder, rekao je da su ruski avioni bili u neposrednoj blizini drona oko pola sata i da je SU-27 koji ga je udario verovatno oštećen.
– U suštini je naleteo na MQ-9 – rekao je Rajder.
Veruje se da je ruski Su-27 sleteo u vazdušnu bazu na okupiranom Krimu.
Ko će pre do olupine drona
Rusko ministarstvo odbrane negiralo je da je bilo sudara i sugerisalo je da je dron oboren zbog pogrešnog rukovanja pilota.
Obaranje drona vrednog 32 miliona dolara pokrenulo je trku za izvlačenje olupine, jer sadrži neke od najnaprednijih američkih tehnologija i bio bi neočekivani dobitak za Rusiju ako bi prva stigla do letelice.
„Koliko znam, u ovom trenutku Rusi nisu pronašli tu letelicu“, rekao je general Rajder u utorak popodne.
U saopštenju Evropske komande se upozorava: „Ove agresivne akcije ruske posade su opasne i mogu dovesti do pogrešne procene i nenamerne eskalacije.
– Naš avion MQ-9 je obavljao rutinske operacije u međunarodnom vazdušnom prostoru kada ga je presrela i udarila ruska letelica, što je dovelo do pada i potpunog gubitka MQ-9 – rekao je general Džejms Heker, komandant američkih vazdušnih snaga za Evropu i Afrika.
Rusko ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da njeni lovci „nisu koristili vazdušno oružje i nisu došli u kontakt“ sa američkim dronom.
Ministarstvo je saopštilo da su lovci njenih snaga protivvazdušne odbrane angažovani da identifikuju dron za koji je ministarstvo tvrdilo da se kretao „u pravcu državne granice Ruske Federacije“.
„Usled oštrog manevrisanja oko 9.30 (po moskovskom vremenu), bespilotna letelica MQ-9 je nekontrolisano letela uz gubitak visine i sudarila se sa površinom vode“, saopštilo je ministarstvo i dodalo da su se njeni borbeni avioni bezbedno vratili u njihove baze.
To je prvi sudar između ruskih i NATO letelica od početka ruske invazije u punom obimu pre nešto više od godinu dana, ali je ukazao na opasnost od sukoba koji bi doveo do eskalacije greškom ili pogrešnim proračunom, jer Rusija i NATO snage postavljaju sve veće količine vojne opreme oko Ukrajine pa rastu i rizici od nepromišljenog ponašanja.
– Ovo je moja najveća briga, i tamo i na Pacifiku, da agresivni ruski ili kineski pilot ili kapetan broda priđe previše blizu, ne shvati gde se nalazi i izazove sudar – rekao je šef američkog marinskog korpusa, general Dejvid Berger.
U saopštenju Evropske komande se navodi da je incident bio deo „obrasca opasnih akcija ruskih pilota tokom interakcije sa američkim i savezničkim avionima iznad međunarodnog vazdušnog prostora, uključujući i iznad Crnog mora“.
“Crno more ne pripada nikome”
Iz Bele kuće su stgle kritike Rusiji.
– Ovo svakako nije prvi put, bilo je presretanja naročito proteklih nedelja. Ovo je prvi put da je presretanje rezultiralo obaranjem jednog od naših dronova – rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
On je rekao da je Džo Bajden obavešten o incidentu, a portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da su SAD pozvale ruskog ambasadora Anatolija Antonova da mu „prenesu naše snažne primedbe“.
On je naglasio da je američki dron radio iznad međunarodnih voda i da sudar neće odvratiti američke snage od patroliranja Crnim morem.
– SAD će nastaviti da deluju u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad međunarodnih voda. Crno more ne pripada nikome – rekao je Prajs.
“Dobro znamo za šta se koriste ovi dronovi”
Ambasador Rusije u SAD Antonov izjavio je, povodom pada američkog drona MQ-9 da američki dronovi prikupljaju obaveštajne podatke koje Kijev koristi za napade na rusku teritoriju i vojsku.
– Neprihvatljive aktivnosti američke vojske blizu naših granica su razlog za brigu – rekao je on.
Prema njegovim rečima, “dobro znamo za šta se koriste ovi dronovi”.
– Postavimo retoričko pitanje: kako bi američka vojska i mornarica reagovale da se ruski dron pojavio, na primer, blizu Njujorka ili San Franciska – naveo je Antonov.
Ruski ambasador u Vašingtonu je dodao da je siguran da bi SAD u tom slučaju reagovale “beskompromisno” i da ne bi dozvolile narušavanje svog vazdušnog prostora ili teritorijalnih voda.
Da li je Rusija namerno izazvala incident?
Rušenje američkog drona bi moglo da bude sa namerom. Ukoliko ruska vojska nađe njegovu olupinu, dobila bi pravi poklon. Međutim, možda se radi i o dubljoj strategiji.
Opasnost od širenja rata u Ukrajini na druge zemlje jeste stvarna, što se naročito videlo u slučajevima poput pada ukrajinskog projektila na teritoriju Poljske ili drona u Hrvatskoj (o čijem poreklu i putanji se i dalje ne zna dovoljno).
Slučajevi poput sudara ruskih i zapadnih letelica mogli bi da dovedu i do žrtava izvan granica Ukrajine i Rusije i da ugroze bezbednost drugih zemalja.
Kako piše u izveštaju Stratfora, ruski piloti su verovatno sledili uputstva zemaljske kontrole, što znači da je Moskva verovatno nameravala da presretanjem signalizira Sjedinjenim Državama i NATO-u da treba da odrede dodatni tampon prostor kada raspoređuju svoja vazdušna sredstva u međunarodnom vazdušnom prostoru južno od Krima.
Moskva bi, kako se navodi, takođe mogla da iskoristi incident u svojim naporima da podstakne zamor od rata i zabrinutost za eskalaciju na Zapadu i podstakne širi dijalog o strateškoj bezbednosti i stabilnosti sa Sjedinjenim Državama.
Strah za bezbednost bi mogao Evropu da natera da gura Kijev ka pregovorima i da učini ustupke Rusiji. Rusija koja nije očekivala da će rat ovoliko trajati i da će imati ovoliko gubitaka, pregovore bi dočekala otvorenih ruku.
