FRANCUSKO-NEMAČKI PLAN U PETOJ BRZINI Od “istorijske šanse” do “ne sme se propustiti”: Sada je sasvim jasno da je novi evropski predlog za Kosovo postao nešto posle čega NEMA POVRATKA

U međuvremenu su i jedna i druga strana slale svoje zahteve, neki su prihvatani i inkorporirani u dokument, neki odbijeni, a i pored toga on još nije zvanično ugledao svetlost dana.

Nezvanično su ipak do javnosti stizali njegovi isečci, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da u tački 4, u drugom stavu francusko – nemačkog predloga, piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Novi detalji

Pre dva dana je kosovski premijer Aljbin Kurti otkrio nove detalje, i kazao da postoje paragrafi u predlogu koji se odnose na de fakto priznanje, objavio je “Reporteri”.

– Ovaj sporazum, koji ima cele paragrafe i rečenice preuzete po uzoru na dve Nemačke, jeste osnovni sporazum, a ne pravno obavezujući konačni sporazum koji nam je potreban – istakao je Kurti.

Plan je u međuvremenu dobio podršku Sjedinjenih Amerikih Država, Evropska unija ga je odobrila zbog čega je sugerisan i kao “istorijska šansa”. Ni šef Misije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre ne misli ništa lošije o njemu, i ocenjuje da je on “ključna prilika”, i “prilika koja se ne sme propustiti”.

U međuvremenu se traži i sastanak na najvišem nivou, a Vučić odgovara da “nije problem da razgovaramo, ali ZSO je prioritet”.

– Nije problem, mogu da idem, neću da odbijem razgovor, ali ne vidim smisao. Nije problem da razgovaramo, ali ono što ide ispred svega je Zajednica srpskih opština. Sve ostalo je bez veze, pokušavate da me ubedite u nešto što ne mogu i neću da prihvatim – rekao je Vučić

Atmosferu “skovale” EU i SAD

Sudeći prema dešavanjima, šatl diplomatiji najvažnijih članica EU i SAD, nije teško zaključiti da su pregovori oko ovog predloga ušli u petu brzinu, ali i da sa tog puta nema nazad.

Baš tako na sporazum gleda i bivši diplomata Srećko Đukić. On za “Blic” kaže da su upravo takvu atmosferu “skovale” EU i SAD.

– Sve liči da je pitanje rešavanja Kosovo na putu iz kojeg nema povratka bez ozbiljnih posledica – kaže Đukić.

On podseća da se dugo tražilo rešenje za kosovsko pitanje i da sada, kada su konture dogovora jasne, predlog ne može da se odbije.

– Primetno je ipak da se i jedna i druga strana tome opiru. Priština ima maksimalne zahteve što se tiče priznavanja nezavisnosti, Beograd je takođe podigao visoko lestvicu oko formiranja ZSO. Ali drugog rešenja nema, osim da se pristupi dogovoru – kaže Đukić.

Trasiranje puta

On dodaje da je ovo okvirni sporazum, i da će se u njega ugraditi niz drugih sporazuma.

– Njime se trasira put za niz drugih rešenja. Jedno od njih je, recimo, rešenje srpske kulturne baštine, u okviru kojeg treba imenovati ko će se i kako o njoj starati, kako će biti obezbeđena autonomnost. Jedan od mogućih načina je i da se sve reši osnivanjem komiteta, u kojem će sedeti sve tri strane, predstavnici Beograda, Prištine i EU – kazao je Đukić.

Važan deo dogovora je ZSO, a politiki analitičar Dušan Janjić ocenio je da je raspisivanje izbora za 23. april jedno od garancija da će biti formirana.

– Prema Briselskom sporazumu četiri gradonačelnika treba da sazovu osnivačku skupštinu ZSO i da je Kurti preuzeo ulogu koju nije ni imao. Njegova vlada ne formira ZSO, njegova vlada ima pravo da da mišljenje na statut – rekao je Janjić.

Tri verzije, 10 tačaka

Zvanični primerak predloga EU i SAD do sada nije objavljen, a nezvanično su procurele tri verzije ovog predloga: od 13 i 9 tačaka, a javno je rečeno i da je i treća verzija od deset tačaka na stolu.

U trećoj verziji sporazuma, koji nije zvanično obelodanjen, ali je nezvanično procureo u javnost, ne spominje međusobno priznanje, ali se pominje nepovredivost granica, kao i da neće biti blokiranja Prištine za članstvo u međunardonim organizacijama. Pominje se i SPC.

Dokument ima 10 tačaka (članova) i u velikoj meri se oslanja na model “dve Nemačke“.