Home›Svet›DA LI JE OVO SIJEV TJENANMEN? “Veliki udarac po ugled kineskog lidera”: Protesti drmaju zemlju, vlast je dobila poruku, ali će oni biti UGUŠENI

30 Novembra, 2022

DA LI JE OVO SIJEV TJENANMEN? “Veliki udarac po ugled kineskog lidera”: Protesti drmaju zemlju, vlast je dobila poruku, ali će oni biti UGUŠENI

Svega pet nedelja nakon što je izabran u istorijskom, trećem mandatu, predsednik Kine Si Đinping iznenada se suočio sa pukotinama na fasadi svog neprikosnovenog autoriteta koji je predstavio svetu na nedavnom 20. nacionalnom kongresu Komunističke partije.

Uzrok tih pukotina su stroge mere u zemlji koja sprovodi svoju politiku “nultog kovida”. Iako je zbog toga stopa zaraze u Kini niža nego recimo, u Americi – koja je sa 100,46 miliona na prvom mestu u svetu po broju zaraženih, spram Kine koja je sa 311.600 na 103. mestu, prema sajtu Worldometers – Sijeva vlada suočena je sa rastućim besom građana i sve većim pritužbama na ekonomske troškove i neizvesnost jer se preduzeća zatvaraju, a porodice ostaju više nedelja izolovane sa ograničenim pristupom hrani i lekovima.

“Poslednja kap u čaši”

Rigorozne mere dovele su do značajnog uspeha u borbi protiv kovida, ali Kina unazad beleži dramatične podatke zbog kojih nikako da ih relaksira. Rojters navodi da je zemlja četiri dana zaredom zabeležila dnevni rekord novozaraženih – u subotu skoro 40.000, a dan ranije oko 35.000.

Kineski mega gradovi muče se da zadrže širenje infekcije.

Protesti zbog strogih mera, koje su dovele do zatvaranja miliona ljudi u njihovim domovima, proširili su se na Šangaj, Peking i druge gradove, a bes su pojačale tvrdnje da je to uzrokovalo povećan broj žrtava požara u zgradi u Urumćiju, što je kako piše Bil Birtls, dopisnik “ABC Australija” iz Istočne Azije, bila “poslednja kap koja je prelila čašu”. Prošlog petka je tu poginulo 10 ljudi jer je hitnim službama trebalo tri sata da ugase vatru zbog kašnjenja koje mnogi pripisuju strogim merama, zbog čega su građani bili ogorčeni.

– Tokom perioda zatvaranja Urumćija žiteljima nekih kvartova su vrata bila zatvorena lancima – rekao je ranije za AP anoniman izvor.

“Seizmički šok”

Taj događaj je “pogodio živac”, posebno u nedelji kad su mnogi Kinezi, zatvoreni u svojim domovima, pratili Svetsko prvenstvo u Kataru, gde su hiljade fanova bez maski uživali u normalnosti koje se mnogi u Kini više i ne sećaju. Kontrast je bio toliki da je državna televizija CCTV počela da cenzuriše snimke navijača izbliza, navodi Birtls.

Najveće demonstracije su bile u nedelju Šangaju – domu 26 miliona stanovnika – a mnogi su hrabro zahtevali Sijevu ostavku.

Patrik Vintur, urednik “Gardijana”, piše da je za grupu demonstranata, očigledno bez centralne koordinacije, da tako izađu na ulice i još eksplicitno pozovu na povlačenje Sija i Komunističke partije – ovo “seizmički šok” u Kini.

Poređenja sa Tjenanmenom

Zbog haosa koji je nastao u Kini mnogi su se setili krvavih protesta na Tjenanmenu 1989, koji su nasilno su ugušeni, sa vojnicima sa puškama i tenkovima koji su išli na nenaoružane civile na trgu u srcu Pekinga. Osudivši proteste kao “kontrarevolucionarnu pobunu”, kineska vlada do danas zabranjuje da se obeležava sećanja na njih.

Vintur smatra da je žurba da se ovi protesti uporede sa onima iz 1989. “primamljiva, ali pogrešna”.

Mnogi posmatrači upiru na dva jedinstvena faktora u vezi trenutnih protesta. Dok su oni 1989. bili uglavnom svedeni na Peking, sadašnje demonstracije su geografski difuznije, sa očiglednim poznavanjem situacije u drugim gradovima, zahvaljujući internetu. Drugo, postoji osećaj da je neposredni uzrok – naizgled beskrajna politika “nultog kovida” – dovoljna da izvede ljude na ulice, ali i dovoljno rezonantna da otvori šire pitanje o funkcionisanju kineske države.

Društveni mediji, koliko god da su kontrolisani u Kini, su zapaljivi novi element sadašnjih protesta, ukazuje Vintur.

“Pretnja broj 1”

Birtls ukazuje da na poslednjim protestima postoje “nijanse” onih na Tjenanmenu. Poput demonstracija 1989, studenti sa nekih od najprestižnijih univerziteta u zemlji počeli su ovog vikenda da se okupljaju u kampusima. Ali, kovid je obezbedio okvir protesta ne samo za studente u desetinama kampusa već i radnike u Džengdžouu i ljude u Urumćiju

Po standardima masovnih protesta u inostranstvu brojke u kineskim gradovima proteklih dana su male – nekoliko hiljada u nekim mestima, nekoliko stotina u drugima. Ali, u najnaprednijoj državi po nadzoru u svetu, grupna okupljanja širom gradova radi izražavanja neslaganja su izuzetno retka. Organizovani, koordinisani protesti su pretnja broj jedan koju Komunistička partija Kine nastoji da spreči, ističe Birtls.

Nade da će Sijev treći mandat biti prekidač za ublažavanje rigoroznih restrikcija ostvarile su se kad je ovog meseca vlada najavila ublažavanje mera. Državni mediji su naveli da će se najmnogoljudnija nacija globusa i dalje “nepokolebljivo” držati svoje nulte politike, ali da će je “optimizovati”.

Lokalni zvaničnici u strahu od kazne

Pod pritiskom protesta, vlasti Pekinga brzo su saopštile da će zabraniti praksu zatvaranja zgrada u zatvorenim stambenim naseljima i optimizovati kontrolu epidemije u skladu sa novim uslovima. U Urumćiju i još jednom gradu u Sinđanu najavili su da će ove nedelje u oblastima niskog rizika biti otvorene pijace i firme i da će se nastaviti javni prevoz.

Ali, sa porastom broja zaraženih, šira otvaranja u skorije vreme sada deluju malo verovatno. Imajući u vidu istoriju, Komunistička partija je bila blagonaklona prema onima čvrste ruke, a lokalni zvaničnici su u strahu od kazne odozgo ako se u njihovih okruzima raširi epidemija.

Nova generacija zvaničnika popunjava više pozicije u ključnim gradovima poput Šangaja gde su demonstranti pozvali Sija i KP da “odstupe”.

Relativno mlad zamenik lokalnog šefa partije Džuge Juđie se navodi kao potencijalni budući naslednik Sija i način na koji on bude reagovao na proteste može da odredi budućnost njegove karijere.

Si na probi

Malo je verovatno da će Si na duže staze tolerisati disidente. Verovatno je da će videti proteste kao izazov ne samo svojoj nultoj politici već i kolektivnoj komunističkoj ideologiji i svom autoritetu, piše Vintur, dodajući da je za Sija, bez obzira na to šta usledi, ovo udarac njegovom međunarodnom prestižu. Dok poslednja dešavanja stavljaju Sija i KP na probu, nemački mediji ukazuju da većina demonstranata traži popuštanje mera protiv kovida a ne kraj KP.

“Od demokratskog pokreta 1989. nije se na kineskim ulicama ovako otvoreno pozivalo na rušenje vođe. Ipak je preuranjeno i pogrešno verovati da pojedinačne akcije mogu biti ozbiljna opasnost za komunistički režim”, ceni “Frankfurter algemajne cajtung”, dodajući da je komunističko rukovodstvo verovatno zatečeno brzinom širenja protesta.

“Zidočje cajtung” navodi da će pokret koji još i ne postoji možda iščeznuti, ali da je svet na trenutak video da nezadovoljstvo vri u carstvu Komunističke partije”.

“Pasauer noje prese” smatra da će protesti lako biti ugušeni, ali da su za vlasti daleko opasnije ekonomske nuspojave nulte politike, preneo je “Dojče vele”.

“Ako bitni delovi društva budu pogođeni gubitkom blagostanja i statusa, onda bi zbilja moglo da postane neprijatno za vrhovnog zmaja Sija”, navodi list.

Izvor: BLIC