– Radim i kao medijator, i često kažem da je jedino mesto gde nema sukoba groblje i ne žurim se baš tamo. Život je konflikt, sukob, ali kad je čovek humanista ne bavi se konfliktom kao deca u pesku. Ne upravljamo sukobom kao životinje ni kao divljaci. Jedan humanista upravlja svojim konflikitima na ljudski način. Ono što vidim u ovom predlogu sporazuma je nešto što je ljudskog, humanističkog tipa i to mi se sviđa – ocenjuje Peti.
Sarska oblast kao Kosovo
On podseća da su slični problem, kao što je slučaj Beograda i Prištine, postojali i postoje u EU.
– Kad smo stvarali EU svi su rekli dobro, potpisani su sporazumi, Francuzi i Nemci pa su se pridružili Italijani… Ali, Sarska oblast u Nemačkoj je bila Francuska još 12 godina posle rata. I napravljena je EU, a Sarska oblast je i dalje bila deo Francuske, ali se stanovništvo nije slagalo sa tim. Posle je bio referendum, ali je bilo puno rasprava i sukoba, uopšte nije bilo lako – objašnjava.
Dodaje da je Francuska u EU, “ali i dalje imamo takvih situacija kojima se bavimo”.
– U oblasti između Češke i Poljske je sada mirno, ali je bilo problema, onda Baskija, Katalonija, Korzika za nas u Francuskoj… Dakle EU je za mene način za upravljanje rešavanjem sukoba na jedan ljudski način – objašnjava Peti.
Razumevanje za neuvođenje sankcija Rusiji
Kao stanovnik Krakova, francuski poslanik kaže da vrlo dobro oseća rat u Ukrajini.
– On je mnogo uticao na mene. Puno puta sam bio u Kijevu, imam izbeglice u kući, moja ćerka ima izbeglice u Varšavi. Rat je nešto što sam sopstvenim telom doživeo. Prvi sam tražio, i dobio reč u skupštini u Francuskoj kada je počeo rat u Ukrajini 24. februara prošle godine. Rekao sam: ovo je rat u Ukrajini, ali je model sukoba koji se tiče svih nas. S jedne strane, imamo model koji kaže: tvoj otac je govorio ruski, ti treba da govoriš ruski i uzeću ti decu da bi ona naučila ruski, a pošto vi govorite ruski, ja sam vam onda gazda. A sa druge strane, evropski model je 24 zvanična jezika, pet zvaničnih pisama u EU, i mi kažemo: živećemo zajedno sa 24 jezika i pet pisama – poručuje on.
Nakon više od godinu dana rata postavlja se pitanje da li su sankcije Rusiji imale efekta?
– Ljudi kažu: sankcije ne služe ničemu, više štete nama nego njima, ali nije to tako. One vrlo duboko deluju. To je kao kuća kada se usled zemljotresa pojavi jedna do dve rupe, i vi kažete nema veze drži. I nedelju dana pošto je potres stao, kuća se srušila. Vrlo je duboko, pratim rusku štampu, svaki dan čitam, nije naivno – tvrdi Peti.
On ima razumevanja za stav Srbije o sankcijama Rusiji.
– Srbija je osudila agresiju, osudila je postupanje, odnosno angažovanje Vagner vojske na terenu, što je za mene jako važno. Poznajem bolnu istoriju Srbije pod sankcijama. I dajem Srbiji slobodu i pravo da kaže da je “naše društvo toliko patilo pod sankcijama i da naš doživljaj sankcija nije isti”. Ne mislim da ima pritisaka, pogotovo ne ucena dok god Srbija zvanično, iako ne uvodi sankcije, ne dozvoljava da bude mesto preko kojeg se zaobilaze sankcije Rusiji – navodi on.
“Šest vin-vinova”
Pred sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i prištinskog premijera Aljbina Kurtija u Ohridu, izaslanik EU Miroslav Lajčak govorio je da u tim pregovorima ne treba da bude poraženih i pobednika, već da je potrebna “vin-vin” situacija. Peti ima primer za to.
– Kada je poslednji put bio u Beogradu, predsednik Makron je na Kalemegdanu održao govor i rekao da treba da rešite problem sa Kosovom. Sećam se da mu je ceo park aplaudirao. On je sutradan sa Vučićem održao mali sastanak sa šestoro mladih, od 25-30 godina iz Regionalne inicijative za pomirenje (REKOM). To je jedna od ideja koju sam ja dao predsedniku. Taj sporazum u stvari postoji između Srbije i Kosova, i u njemu ne piše “priznajemo Kosovo” nego “sarađujemo s Kosovom”. Ne kažemo šest zemalja, nego šest učesnica, potpisnica sporazuma. Za tim stolom imali smo devojku sa Kosova, momka iz Srbije, devojku iz Crne Gore, BiH, Severne Makedonije, Albanije… Njih osmoro su dva sata razgovarali o budućnosti. To je za mene bilo ne “vin-vin” nego šest “vin-vinova” – kaže Peti.
Pošto mu je izborni okrug Balkan, on smatra da ceo region treba da ima “opipljivu perspektivu, nešto što je oročeno za dve-tri godine”.
– Bolje reći porodica raste, širi se, bolje je da svi zajedno živimo kao familija, da rešimo probleme u kući, proširimo je ako treba, nego da kažemo delu familije: sačekajte da nadzidamo drugi sprat pa se onda doselite. U Francuskoj se puno promišlja o postupcima i metodologiji proširenja EU. Francuska i Nemačka su se posvetile tome pre rata u Ukrajini, koji je to ubrzao. Mislim da ne možemo da kažemo građanima sa Balkana: “ma možda će vaši unuci jednog dana da dožive da se učlane u EU”. Ne znači da ćemo sve odmah da uradimo i da će sve odmah biti savršeno, ali verujem da zajednički problemi i zajednička sudbina treba da budu definisani odmah – navodi Peti.
Upoznat sa beogradskim metroom
Peti je član Odbora za spoljne poslove Nacionalne skupštine, potpredsednik Odbora za evropske poslove i deo parlamentarne francusko-nemačke skupštine (APFA).
– Kao francuski poslanik izabran sam iz jedne izborne oblasti, ali zastupam celu Francusku u ovakvoj situaciji. Mogu da razgovaram i imam pravo da se sastajem sa predstavnicima izvršne vlasti, naravno, vodeći računa o razdvajanju nadležnosti vlasti. Nisam izvršni funkcioner nego poslanik. Imali smo u sredu susrete u srpskoj skupštini, kao što smo imali susrete i u skupštini u Sarajevu i u albanskom parlamentu. Deo sam grupe prijateljstava u francuskoj skupštini za sve ove zemlje iz mog izbornog okruga. Veoma često sam na Balkanu. To je deo sveta kojeg jako volim. Radio sam u Srbiji. Obišao sam ove nedelje Vinču, upoznat sam sa projektom beogradskog metroa jako dobro. Sve je to što ja zovem “tkanjem Evropske unije”, što čini građansko društvo. I zbog toga često putujem. Tri-četiri puta idem u Bosnu i Hercegovinu. U maju ću biti ponovo u Novom Sadu, biću na Sajmu knjiga u Beogradu najesen – piča on.
