Prekretnice bi mogle u osnovi poremetiti planetu i proizvesti nagle promene u klimi.

Masovno ispuštanje metana moglo bi nas dovesti na nepovratan put do potpunog topljenja kopna i leda, što bi dovelo do porasta nivoa mora i do 30 metara.

Moramo odmah preduzeti mere za smanjenje globalnog zagrevanja i izgradnju otpornosti imajući na umu ove prekretnice.

Izgleda da brzina i razmere odgovora vlada, preduzeća i pojedinaca na COVID-19 pružaju nadu da možemo na sličan odlučan način reagovati na klimatske promene – ali istorija nam govori da ljudi ne reaguju na sporo kretanje i udaljene pretnje. Naša evolucija je odabrala instinkt „borbe ili bega“ da bi se nosio sa promenama u životnoj sredini, pa radije poput metafore žabe u kipućoj vodi, reagujemo premalo i prekasno na postepene promene.

Klimatske promene se često opisuju kao globalno zagrevanje, sa implikacijama na postepene promene izazvane stalnim porastom temperatura; od toplotnih talasa do topljenja lednika.

Ali iz multidisciplinarnih naučnih dokaza – iz geologije, antropologije i arheologije – znamo da klimatske promene nisu postepene. Čak je i u preljudsko doba epizodno kada na to ne utiče ubrzanje emisija i zagrevanje izazvano stakleničkim gasovima.

Postoje delovi ugljeničnog ciklusa na našoj planeti, načini na koje zemlja i biosfera skladište i oslobađaju ugljenik, što bi moglo iznenada da se pokrene kao odgovor na postepeno zagrevanje. To su prekretnice koje bi mogle fundamentalno poremetiti planetu i proizvesti nagle, nelinearne promene u klimi.

Severnoatlantska meridijanska obrtna struja” (Atlantic Meridional Overturning Circulation – AMOC) ima glavni uticaj na klimu. Slika: Pretorije (2018)

Igra Jenga

Shvatite to kao igru Jenge i klimatskog sistema planete kao tornja. Generacijama polako uklanjamo blokove. Ali u jednom trenutku uklonićemo ključni blok, kao što je kolaps jednog od glavnih globalnih sistema okeanske cirkulacije, na primer Atlantske meridijanske obrtne struje (AMOC), koji će prouzrokovati pad celog ili dela globalnog klimatskog sistema.

Ali još gore, to bi moglo prouzrokovati kolateralnu štetu: tamo gde prekretnice formiraju domine slične kaskadama, gde kršenje jednog pokreće kršenje drugih, stvarajući nezaustavljiv prelazak na radikalno i brzo promenljivu klimu.

Jedna od najvažnijih tačaka je masovno ispuštanje metana. Metan se može naći u duboko smrznutim skladištima unutar permafrosta i na dnu najdubljih okeana u obliku metanskih hidrata. Ali rastuće temperature mora i vazduha počinju da odmrzavaju ove zalihe metana.

Ovo bi u atmosferu oslobodilo snažni staklenički gas, 30 puta snažniji od ugljendioksida kao agensa za globalno zagrevanje. To bi drastično povećalo temperaturu i požurilo nas ka kršenju drugih prekretnica.

To bi moglo uključivati ubrzanje otapanja leda na sva tri velika ledena sloja na kopnu – Grenlandu, Zapadnom Antarktiku i basenu Vilkes na Istočnom Antarktiku. Potencijalni kolaps ledenog pokrivača zapadnog Antarktika vidi se kao ključna tačka preokreta, jer bi njegov gubitak na kraju mogao podići nivo mora na svetu za 3,3 metra s važnim regionalnim varijacijama.

Više od toga, bili bismo na nepovratnom putu do potpunog otapanja kopna i leda, uzrokujući porast nivoa mora i do 30 metara, otprilike brzinom od dva metra po veku, ili možda brže.

Prekidanje cirkulacije

Pored razaranja niskih i priobalnih područja širom sveta, topljenje polarnog leda moglo bi da pokrene još jednu prekretnicu: onemogućavanje AMOC-a.

Ovaj sistem cirkulacije pokreće severni tok tople, slane vode u gornjim slojevima okeana od tropskih predela do severoistočnog dela Atlantika i južni tok hladne vode duboko u okeanu.

Okeanski transportni trak (Globalni okeanski transportni trak je sistem koji se kreće duboko-okeanom u stalnom pokretu, vođen temperaturom i slanošću) ima glavni uticaj na klimu, sezonske cikluse i temperaturu u zapadnoj i severnoj Evropi. To znači da je region topliji od ostalih područja slične geografske širine.

Ali topljenje leda sa grenlandskog ledenog pokrivača moglo bi da ugrozi sistem AMOC. Razblažilo bi slanu morsku vodu u severnom Atlantiku, čineći vodu lakšom i manje sposobnom ili nesposobnom da tone. Ovo bi usporilo motor koji pokreće ovu okeansku cirkulaciju.

Nedavna istraživanja sugerišu da je AMOC već oslabio za oko 15% od sredine 20. veka. Ako se ovo nastavi, to bi moglo imati veliki uticaj na klimu severne hemisfere, ali posebno Evrope. Na primer, to može dovesti do prestanka ratarskog uzgoja u Velikoj Britaniji.

Takođe može smanjiti kiše nad slivom reke Amazon, uticati na monsunske sisteme u Aziji i unošenjem toplih voda u Južni okean dalje destabilizovati led na Antarktiku i ubrzati globalni rast nivoa mora.

Da li je vreme da se proglasi klimatska vanredna situacija?

U kojoj će fazi i pri kojem porastu globalnih temperatura biti dostignute ove prekretnice? Niko nije potpuno siguran. To može potrajati vekovima, milenijumima ili može biti neizbežno.

Ali kako nas je naučio COVID-19, moramo se pripremiti za očekivano. Bili smo svesni rizika od pandemije. Takođe smo znali da nismo dovoljno pripremljeni. Ali nismo se ponašali smisleno. Srećom, uspeli smo da ubrzamo proizvodnju vakcina za borbu protiv COVID-19. Ali ne postoji vakcina za klimatske promene nakon što prođemo ove prekretnice.

Moramo sada da delujemo svako na svom podneblju. Ponašajte se kao da su ove ključne tačke na pomolu. I prestanite da razmišljate o klimatskim promenama kao o sporoj, dugoročnoj pretnji koja nam omogućava da problem izbacimo sa ulice i pustimo buduće generacije da se nose sa njima. Moramo odmah preduzeti mere za smanjenje globalnog zagrevanja i ispuniti svoje obaveze iz Pariškog sporazuma i izgraditi otpornost imajući na umu ove prekretnice.

Moramo sada da planiramo ublažavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali takođe moramo da planiramo i uticaje, kao što je sposobnost prehrane svih na planeti, razvijanje planova za upravljanje rizikom od poplave, kao i upravljanje socijalnim i geopolitičkim uticajima ljudi migracije koje će biti posledica borbe ili bekstva od posledica ekoloških katastrofa.

Kršenje ovih prekretnica bilo bi kataklizmično i potencijalno daleko poraznije od COVID-19. Neki možda neće uživati u slušanju ovih poruka ili će ih smatrati carstvom naučne fantastike. Ali ako ubrizgava osećaj hitnosti da nas natera da odgovorimo na klimatske promene kao što smo to učinili na pandemiju, onda moramo više razgovarati o onome što se dogodilo ranije i što će se ponoviti.

U suprotnom ćemo nastaviti da se igramo Jenga sa našom planetom. I na kraju, gubitnik će biti samo jedan – mi.

Izvor: weforum.org

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs