Rešenje za borbu protiv miševa – deratizacija, higijena i uređene prostorije

Osim redovne deratizacije na svaka tri meseca, važan korak u borbi protiv glodara jeste redovno i pravilno odlaganje smeća i saniranje objekata, s obzirom na činjenicu da miš može da se provuče kroz pukotinu od svega 4 milimetra, govore stručnjaci koji sprovode deratizaciju na teritoriji Niša.

Posle vesti o pojavi miša u posudi sa hranom za decu u niškom vrtiću “Neven”, direktorka Predškolske ustanove Pčelica Svetlana Mitić saopštila je da je vanredna deratizacija u centralnoj kuhinji te ustanove rađena 30. oktobra, odnosno dan posle incidenta.

Iz firme Anit group, koju je Grad Niš u maju ove godine odredio za “sprovođenje sistemske deratizacije na teritoriji Grada”, saznajemo da su njihove ekipe Pčelicu posetile u avgustu, a da su stručnjaci firme “Sanit M&M” to poslednji put uradili 20. aprila.

Predstavnik te firme Bojan Veličkovič kaže da zaustavljanje ovih štetočina nije lako ni uz redovne tretmane.

Miš je čudo prirode, on se provuče kroz 4 milimetra. Bukvalno, ne postoji mesto na zemaljskoj kugli gde ne može miš da uđe. Mogao je da bude u prevoznom sredstvu, u ambalaži, u kuhinji… Kada se napravi prsten zaštite oko objekta, on ima manju verovatnoću da dođe na neko pogrešno mesto, odnosno u kontakt sa hranom – govori Veličković.

Hranu mogu da kontaminiraju urinom i izmetom i prenosioci su raznih oboljenja izazvanih bakterijama, virusima i gljivicama.

Ne postoji čarobni štapić za rešavanje problema miševa, bitno je da objekti budu što bolje uređeni, da ima što manje rupa i prostora gde bi se miševi zavukli – kaže Veličković.

Zato je važno da se miševima onemogući da uđu u objekat, da na njemu nema građevinskih nedostataka, oštećenih zidova, vrata i kanalizacionih cevi, niti otvorenih šahtova u blizini.

Kada je o hemijskoj borbi protiv glodara reč, koriste se mamci koji su delotovorni oko tri meseca, pa je zato potrebno deratizaciju raditi bar 4 puta godišnje.

Mamci fizički ne mogu da izdrže duže od tri meseca, nisu više atraktivni za glodara i ne pružaju zaštitu – kaže Veličković.

Treba voditi računa i o čuvanju i odlaganju hrane jer miševi jedu sve što i ljudi, zbog čega se i gnezde u njihovoj blizini. Pritom, u stanju su da progrizu različite materijale poput papira, drveta, knaufa, plastike, žica i mekanih metala kao što je aluminijum.

Izvor: Južne vesti

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs