Niški istoričar iz turskih arhiva otkriva nepoznate detalje o Čegarskoj bici

Radeći na knjizi o osmanskim upravnicima Niša, istoričar Milan Ranđelović došao je do turskih dokumenata za koje kaže da otkrivaju potpuno nove detalje o Čegarskoj bici. Reč je o vojnim izveštajima koji pokazuju kako su Osmanlije doživele pobedu, koliki je odjek ona imala i kako su Milan Ranđelović srpskim vojnicima sečeni jezici i uši, a ne samo glave.

213. godišnjica Čegarske bitke obeležena je 31. maja u Nišu, kada su čegarskim junacima održani parastosi.

Ranđelović kaže da knjigama o prošlosti Niša uglavnom nedostaje druga strana i da je želeo da istraži kako su Turci videli pobedu na Čegru i uopšte taj period istorije.

Ono što znamo su dva-tri narativa koja se vrlo intenzivno uče i koriste za tumačenje svega što se desilo na Čegru, ali ono što je do sada falilo, a što je jedan od svetih gralova za našu nacionalnu istoriju, jeste kako su to Turci videli i kako njihova građa prati jedan događaj od takvog nacionalnog značaja – objašnjava on.

Naročito su ga zanimale demografske promene, političke okolnosti, emancipacija hrišćana i položaj srpskih crkvi.

Ostvario sam saradnju sa starim prijateljem, istoričarem iz Istanbula Ozanom Čeknezom i zajedno smo selektovali građu. Radeći na završavanju knjige, došao sam do važnih dokumenata o događajima u vezi sa vešanjem episkopa Milentija 1821, o ponašanju Nišlija za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka i o stvaranju prvih velikih porodica nakon oslobođenja – navodi Ranđelović.

Najznačajnije od svega što je pronašao su, ističe, izveštaji Huršid-paše direktno nakon Čegarske bitke. Iz njih je saznao da Srbima nisu sečene samo glave, već i jezici i uši i da je organizovano odnošenje ratnog plena u Istanbul.

Pronašao je i takozvanu kaimu koju je Haršid slao sultanu. Objašnjava da je to zanimljiva forma i da se piše višem telu, ali samo o lepim vestima, poput pobede nad neprijateljem.

Meni je bilo jako zanimljivo da turski komandant Huršid-paša, upravnik Niša, ustvari piše kako su Srbi nametnuli inicijativu na Čegru i jasno kaže da su Srbi velikom snagom svoje vojske izazvali veliki nered nadomak Niša, u Matejevcu i Kamenici – pojašnjava on.

Saznao je i da su turske paše podigle zemljane utvrde prilikom opsade Niša i da su oni poreklom bili Albanci. Ta operacija takođe nije do sada navođena u literaturi.

Osim njih, sultan je hteo da nagradi sve osmanske učesnike u Čegarskoj bici i to svotom koja je bila jednaka godišnjoj zaradi upravnika Niša, ali tek od 1820. godine.

Koliko je Osmanlijama ta pobeda značila, dodaje, pokazuje i to što se i više od šest meseci kasnije o njoj i dalje govorilo.

I šest meseci nakon bitke Huršid-paša se obraćao tim povodom sultanu, još uvek im je ta pobeda držala elan. Huršid javlja sultanu da je poslao 2.000 ušiju Srba sa Čegra – navodi Ranđelović.

Sav taj materijal biće sastavni deo njegove knjige “Osmanski upravnici Niša u 19. veku”, koja obuhvata period od Prvog srpskog ustanka do oslobođenja 1878. godine. Ranđelović kaže da će ona izaći naredne nedelje.

Izvor: Južnevesti.com