Milan St. Protić: Nemačko-francuski predlog ponuda “minimum za minimum”

Ne radi se više o Kosovu, ne radi se ni o opstanku Srba na Kosovu, radi se o opstanku ove zemlje i ovoga naroda, rekao je u serijalu Kvaka 23 istoričar Milan St. Protić, koji smatra da bi Srbija trebalo da podigne ulog i traži punopravno članstvo u EU za stolicu Kosova u UN.

Upitan kako nova realnost u svetu, nastala od ukrajinskog rata, određuje poziciju Srbije u odnosu na kosovski problem, on je odgovorio da je Kosovo do izbijanja tog sukoba bilo lokalni problem, ali da je sada deo globalne kontroverze između Zapada i Ruske Federacije.

Zato je rešenje tog pitanja ili nerešenje, sve zavisi iz čijeg ugla se gleda, danas mnogo značajnije nego što je bilo u prošlosti. Otuda se međunarodni činioci, i ovi zapadni koje vidimo na sceni i ovi ruski koji deluju iz potaje, toliko ozbiljno i prilježno tim pitanjem bave – smatra Protić.

Na opasku da u procesu ubrzanog rešavanja problema Kosova glavnu ulogu preuzimaju Amerikanci, on je primetio da Sjedinjene Države, na način sličan kao u vreme Dejtona, pokušavaju da pristupe kosovskom pitanju, ali nije preterani optimista da će to ići tako lako.

Očigledno je da su oni smislili da stolicu UN ili bar članstvo u nekim važnim međunarodnim organizacijama za Kosovo obezbede tako što će se Srbima dati ta takozvana zajednica srpskih opština i da će se na tome stvar bar delimično razrešiti – protumačio je Protić.

Njemu je još od Briselskog sporazuma to delovalo prilično glupo, jer nije video, a ne vidi ni danas, koji je istinski interes Srba na Kosovu i kako će se njihov život zaista popraviti ukoliko jedna takva zajednica bude bila formirana.

„Da ne govorim o tome da sledeći korak vrlo lako može biti zahtev za zajednicu albanskih opština u Srbiji“, ukazao je on i naglasio da je pitanje Kosova, sa stanovišta Srbije i njenih interesa, trebalo vezati za evropske integracije i tu tražiti rešenje.

Za Srbiju glavni sagovornik i pregovarač treba da bude EU, sa Amerikancima u sekundarnoj ulozi, a ne predstavnici Albanaca sa Kosova, ocenio je Protić, svestan da je usamljen u tom mišljenju, ali i ubeđen da će budućnost pokazati da je u pravu.

Odvajajući pitanje Kosova od evropskih integracija, dodao je da je ova vlast sebi vezala ruke i sada kusa tu kašu koju je sama zakuvala još 2013. godine.

Prosta je činjenica da Srbi na Kosovu žive okruženi albanskom većinom i da tamo predstavljaju veoma raštrkanu manjinu. Ako žele da ostanu da žive tamo, oni sa tom realnošću moraju da se pomire. Svako drugo rešenje praktično ne postoji, osim iseljavanja – uveren je Protić.

Izlazak Srba iz institucija njemu izgleda kao „najava iseljavanja“, kao poruka da „mi ne želimo da živimo u toj sredini i u političkim i ukupnim uslovima koji tamo važe“.

„I stoga je jedini zaključak – mi hoćemo napolje“, protumačio je Protić, koji ideju razgraničenja smatra suludom jer bi se isto to pitanje otvorilo na jugu Srbije a onda bi nam ta politika presela, kao što nam je presela ova iz Briselskog sporazuma.

Ne radi se više o Kosovu, ne radi se ni o opstanku Srba na Kosovu, radi se o opstanku ove zemlje i ovoga naroda. Punopravno članstvo Srbije u EU treba da bude naš primarni cilj. U odnosu na taj cilj i na taj interes treba da se uklopi i naša politika prema Kosovu – poručio je Protić.

Kako je podsetio, i druge zemlje su primane u EU mimo reda i ispunjavanja svih zahteva i uslova, pa Srbija ne bi bila nikakav izuzetak.

On nemačko-francuski predlog razume kao ponudu „minimum za minimum, vi minimalno, i mi ćemo minimalno“.

Kada su Evropljani shvatili da više od toga ne može, onda su napravili jedan takav predlog. Pitanje je da li je i on ostvariv ili nije, ali je svakako minimalan – tvrdi Protić.

Na pitanje šta onda vidi kao „maksimum za maksimum“, Protić je odgovorio da bi to bilo punopravno članstvo Srbije u EU za stolicu Kosova u UN.

Prema njegovom mišljenju, u tom slučaju svi dobijaju – Kosovo dobija ono što je za njih primarno u ovom trenutku, Srbija dobija ono što je njen dugoročan cilj, a Evropljani dobijaju to da su rešili jedno veliko pitanje bez podrške drugih i to na zaista evropski način.

Za to, međutim, smatra, nije bila dovoljno hrabra ni prethodna vlast, a ni ona od 5. oktobra, dok je ova od toga miljama daleko.

Ceo intervju sa istoričarem Milanom St. Protićem možete pogledati u videu na vrhu teksta.