Marš sećanja stazama Albanske golgote

Povodom 110 godina od povlačenja srpske vojske preko Albanije u Prvom svetskom ratu, osmočlana ekipa planinara i zaljubljenika u istoriju krenuće na zahtevni marš dug oko 200 kilometara, trasama kojima su se kretale srpske vojske tokom Albanske golgote, jednog od najtragičnijih, ali i najslavnijih poglavlja nacionalne istorije.

Ekspediciju organizuje Udruženje „Stazama slavnih predaka“, koje će od 10. do 15. januara pešačiti najtežim i istorijski najznačajnijim putevima povlačenja srpske vojske: od Pećke patrijaršije, preko Čakora, Plava, Gusinja, Prokletija, Selca, Tamare i Koplika, sve do Skadra i Šenđina. Cilj marša je da se oda počast desetinama hiljada vojnika i civila koji su na tom putu stradali od gladi, zime, iscrpljenosti i napada albanskih bandi.

Kako navode organizatori, marš predstavlja simbolično podsećanje na nadljudsku žrtvu srpske vojske koja se, u zimu 1915. i 1916. godine, povlačila pred nadmoćnijim neprijateljem. Najteži put prošle su jedinice Druge i Treće armije, kao i Odbrana Beograda, zajedno sa velikim brojem civila. Prema podacima Vrhovne komande, do albanske obale stiglo je oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira, dok se procenjuje da je tokom povlačenja život izgubilo oko 72.000 ljudi.

Ekspediciju će, od ulaska u Crnu Goru do Plava, pratiti i lovci, s obzirom na to da se deo rute prolazi kroz šumske i planinske predele. Završetak pešačkog dela planiran je u Skadru, gde će učesnici položiti vence i cveće na ostatke grobova srpskih vojnika.

Misiја ekspedicije biće okončana na Krfu, gde će 15. januara 2026. godine članovi udruženja prisustvovati svečanoj akademiji povodom 110 godina Albanske golgote, u organizaciji Srpske kuće na Krfu, mestu oporavka i vaskrsa srpske vojske, ali i večnog počivališta hiljada stradalih, simbolično nazvanog Plava grobnica.

U sastavu ekspedicije su: Milan Lapčević, Nataša Stanković Nedeljković, Nela Petrović, Bojan Radenković, Boban Hadži Stojković, Rade Knežević, Milan Grozdanović i Miloš Dragićević.

Albanska golgota, zajedno sa Cerskom i Kolubarskom bitkom, tifusom, Krfom, Solunskim frontom i Kajmakčalanom, ostaje jedan od simbola stradanja i herojstva srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Srbija je u tom ratu izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika, gotovo trećinu ukupnog stanovništva i oko 60 odsto muške populacije.

Izvor / Saznaj više : nistevesti.rs