LGBT i Srbija: Šta je ostalo od Evroprajda u Beogradu

Od najave otkazivanja i odlaganja, pa sve do molbe države upućene organizatorima da se ne održi – sudbina Evroprajda u Beogradu menja se iz dana u dan.

Posle izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da će Evroprajd „biti otkazan ili odložen”, iz Vlade Srbije su saopštili da misle da trenutno ne postoje bezbednosni uslovi za održavanje ovog događaja.

Dva dana kasnije, Ana Brnabić, predsednica dosadašnje i mandatarka za sastav nove vlade rekla je da „ni prethodna vlada nikom ništa nije zabranjivala”.

„To je više molba nego što im kažemo: ‘nemojte da šetate'”, rekla je Brnabić za Radio-televiziju Srbije.

„Radi se o tome šta je u ovom trenutku moguće i kako čuvamo našu stabilnost.”

Predsednik države je u utorak, 30. avgusta rekao da će „odluke Vlade biti ispoštovane”, kao i da „ako je zabranjen neki skup on ostaje zabranjen”.

„Neće biti nikakvih tuča i nikakvih sukoba”, kazao je Vučić na konferenciji za novinare i naveo mogućnost održavanja skupova u zatvorenom prostoru.

Parade ponosa zabranjene su u Srbiji 2009, 2011, 2012. i 2013.

Ipak, odluku o njihovoj zabrani zvanično nije donosila vlada ili predsednik države već Ministarstvo unutrašnjih poslova, prema Zakonu o javnom okupljanju, koji reguliše proceduru prijave skupova i uslove za njihovo održavanje, kaže advokatica Katarina Golubović.

„Ukoliko je organizator skupa nezadovoljan zabranom, može da se žali Upravnom, pa Ustavnom sudu”, dodaje Golubović za BBC.

Organizatori Evroprajda u Beogradu kažu da „jesu nezadovoljni, ali izjavama političara”.

„Reči – otkazati i odložiti – ne postoje u našem rečniku”, kaže Goran Miletić, jedan od organizatora Parade ponosa, za BBC.

„Čak i da šetnju zabrani policija, to više nije na nama – ljudi će se sigurno okupiti iz revolta.”

Miletić je 1. septembra izjavio da će „u naredna dva dana biti postignut konačan dogovor s predstavnicima države o održavanju Parade ponosa”.

„Ne očekujemo da će MUP doneti rešenje o zabrani okupljanja na otvorenom prostoru”, dodao je Miletić, a prenosi agencija Beta.

„Trenutno svi zajedno radimo na tome da pronađemo rešenje kako da se Evroprajd održi u najboljem redu. Ja sam optimista.”

Evroprajd je zakazan za 17. septembar 2022, a ukoliko MUP odluči da ga zabrani, to po zakonu mora da saopšti četiri dana pre održavanja događaja.

Pored same šetnje, od 12. do 18. septembra najavljen je i veliki broj izložbi, predstava, filmskih projekcija, žurki, koncerata i koktela, u sklopu nedelje Evroprajda.

Organizatori tvrde da prateći događaji ne mogu da se zabrane.

Šta nalaže zakon?

Svi događaji u Srbiji su dozvoljeni dok se ne zabrane, objašnjava Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

„Policija nema ovlašćenje da dozvoli određeni skup, već se podrazumeva mora da obezbedi održavanje”, kaže ona.

„Ona je nadležna za zabranu, ako proceni da određeni skup može da izazove teže remećenje bezbednosti u državi.”

Za razliku od šetnje, ostali događaji tokom nedelje Evroprajda, održavaju se u zatvorenom prostoru.

Njih tako nije potrebno unapred prijavljivati niti tražiti dozvolu za održavanje, navodi se u Zakonu o javnom okupljanju.

Ipak, samu šetnju organizator mora da prijavi jer je na otvorenom, objašnjava Golubović.

„Pored toga, ovo je i događaj visokog bezbednosnog rizika”, kaže advokatica.

O zabrani šetnje odlučuje, dodaje ona, policijska stanica MUP-a, u opštini u kojoj se skup održava.

„Ako se događaj zabrani, organizator može da podnese žalbu u roku od 24 sata i to MUP-u grada Beograda”, kaže Golubović.

„Oni imaju opet 24 sata da se izjasne.”

Ukoliko organizator ne obavesti javnost o zabrani skupa ili se ne povinuje odlukama nadležnih, predviđene su kazne od 70.000 di 120.000 dinara, stoji još u zakonu.

Predsednik Srbije rekao je da bi Evroprajd mogao i da se odloži.

„Organizator može da menja i vreme skupa i mesto, ali se to smatra novim skupom i trebalo bi da se podnese nova prijava”, objašnjava Golubović.

Ako se organizatori žale Upravnom sudu, Golubović kaže da zakon ne predviđa rok do kada ovaj organ mora da donese odluku.

„Samo jednom je Upravni sud poništio odluku MUP-a o zabrani okupljanja”, kaže ona.

„Bilo je to okupljanje Srpske radikalne stranke 2018. u Hrtkovcima u Vojvodini”.

Šta kažu domaći i strani zvaničnici?

Otkazivanje Evroprajda uslovljeno je političkom situacijom u kojoj se Srbija nalazi, rekao je u subotu Aleksandar Vučić.

Opisujući stanje u Srbiji, Vučić je pomenuo i energetsku krizu, koja je nastala poskupljenjem energenata zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, ali i Kosovo, odnosno dogovor oko korišćenja ličnih dokumenata sa Prištinom.

Otkazivanjem Evroprajda ugrožavaju se prava manjine, dodao je on, ali i rekao da je država takvu odluku donela pritisnuta brojnim problemima.

Istog dana, iz Vlade Srbije je saopšteno i da bi „pojedine ekstremističke grupe mogle da iskoriste i zloupotrebe ovaj događaj i volju Srbije da ga organizuje, kako bi dodatno povećale tenzije i uvele Srbiju u nestabilnost”.

Dva dana kasnije, mandatarka Brnabić je kazala da država ne želi bilo kome da uskrati Ustavom garantovana prava, već da je pitanje kakve posledice održavanje takvog skupa može da ima po Srbiju.

„Meni je žao što je tako ali nama je ovaj septembar ‘savršena oluja'”, kazala je Brnabić.

Predsednik Srbije je u utorak, 30. avgusta rekao da neće biti promene odluke o zabrani Prajda.

Moguće otkazivanje Evroprajda izazvalao je reakcije i stranih zvaničnika.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, pozvao je Srbiju da omogući održavanje Europrajda.

„Sloboda mirnog okupljanja i izražavanja bitne su komponente zdrave demokracije.

„Pozivamo Srbiju da obnovi svoju predanost domaćinstvu #EuroPride2022. LGBTQI+ prava su ljudska prava”, napisao je Blinken na Tviteru.

Izvor: BBC NEWS NA SRPSKOM