Lažne vesti i nepoverenje građana – neke od posledica loše komunikacije medija i pravosuđa – Niški.Press

Čak četvrtina zaposlenih u lokalnim medijima u Srbiji ne znaju ko su uopšte portparoli sudova i tužilaštava o kojima izveštavaju, pokazuje istraživanje “Saradnja pravosuđa i medija na lokalu”. Autori kažu da problem nepoverenja i zatvorenosti moraju da rešavaju i pravosuđe i novinari – tako što će se unutar pravosudnih organa birati osobe za bavljenje medijima i tako što će se novinari edukovati za izveštavanje o sudskim procesima.

Istraživanje su sproveli Partneri Srbija i Južne vesti. Kako je istaknuto, saradnja između medija i pravosuđa neophodna je zbog javnog interesa i prava javnosti da dobije istinitu i pravovremenu informaciju. Međutim, problemi na toj relaciji postoje i na lokalnom i na nacionalnom nivou.

Profesionalno i nepristrasno izveštavanje predstavlja više fiktivnu nego stvarnu kategoriju koja se naročito manifestuje u izveštavanju o sudskim i tužilačkim procesima. Iz tog razloga prioritet “ekskluzive” zauzima sve veći primat u svetu novinarstva i umanjuje legitimitet malog broja profesionalnih i kredibilnih medija – navode autori.

“Postupak je u toku” – jedan je od odgovora koje novinari najčešće dobijaju u vezi sa sudskim procesima, što je, prema mišljenju autora, nedovoljno. Takođe, sudovi i tužilaštva retko imaju osobe koje mogu stručno da pruže informacije.

Ključan problem je, kako je navedeno, zatvorenost pravosuđa za saradnju i selektivnost u davanju odgovora. Zato novinari često šalju zahteve za informacije od javnog značaja.

Iako po članu 16. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja organ vlasti je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, odnosno uređenog zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, u praksi to uglavnom nije slučaj – ističu autori.

Dodaju da je novinarima često onemogućeno da prisustvuju suđenjima, kao i da portparoli uglavnom nemaju poverenje u njih. Problem koji izdvajaju je i to što novinari često ne razumeju specifičnosti rada pravosuđa.

Komunikacija se svodi na saopštenja i odsustvo ličnog kontakta, što dodatno negativno utiče i na novinare i na državne organe – poručuju autori istraživanja.

Kada je reč o komunikaciji lokalnih novinara i pravosudnih organa, istraživanje je obuhvatilo 12 medija iz Srbije i pokazuje da polovina ispitanih novinara smatra da pravosudni organi tek ponekad poštuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Čak 75 odsto ispitanika navelo je da ne dobija dovoljna i blagovremena obaveštenja o suđenjima i postupcima koji se vode pred nekim pravosudim organom, što dodatno otežava izveštavanje u javnom interesu građana – pišu autori.

Većina osnovnih sudova i tužilaštava ne objavljuje vesti i saopštenja na svojim sajtovima ili to čini veoma retko. Zato novinari pokušavaju da na druge načine dobiju informacije – slanjem zahteva, traženjem izjave mejlom ili telefonom ili putem ličnih kontakata.

75 odsto novinara kaže da odgovore na zahteve za informacije od javnog značaja dobijaju u najviše 25 odsto slučajeva, a ostali da ih dobijaju u 75-100 odsto situacija.

Autori istraživanja, kao potencijalna rešenja, predlažu obuke novinara za izveštavanje o suđenjima, kao i da se pravosudnim organima na svim nivoima daju ovlašćenja za saradnju s medijima.

Predlažu i blagovremeno slanje saopštenja medijima, objavljivanje informacija na sajtovima sudova i tužilaštava, imenovanje osobe koja bi komunicirala sa novinarima, redovne konferencije za medije i brifinge.

Zaključuju da se praksa mora promeniti i zato što građani delom stiču stavove o pravosuđu u Srbiji upravo preko medija, ali i kako bi se sprečilo curenje informacija iz istraga i lažne vesti.

Izvor: JuzneVesti