Korona virus i vakcine: Koliko je efikasna treća doza

Do prekretnice je došlo u 6:30 jednog utorka ujutro.

Bilo je to 9. decembra 2020, kad su 91-godišnja Margaret Kinan i 81-godišnji Vilijam Šekspir – koji je oduševio svet zato što je poreklom iz Vorikšira, baš kao i veliki bard – postali prvi ljudi na svetu koji su dobili prvu dozu vakcine protiv Kovida-19 mimo kliničkih testiranja.

Čitavom prostorijom se prolomio aplauz.

Taj dan je nazvan „V-dan” i svuda je vladalo ushićenje.

Jedan britanski list proslavio je događaj dovitljivim naslovom „Ukroćena gripa” – dok su slike izrazito harizmatičnog ranog primaoca, koji se više brinuo zbog „prilično teškog ručka” nego zbog igle, postale viralne na Tviteru.

Ni izdaleka se nije video kraj pandemije, ali ovo je bio prvi korak ka izlasku iz nje.

Devet meseci kasnije, u septembru, širom sveta je bilo dato oko 5,7 milijardi doza raznih vakcina – sa delimično zaštićenih makar 41,8 odsto globalne populacije.

Ali spisak nepoznanica nastavio je da raste svaki dan.

„Jedna jeziva stvar u vezi s ovom pandemijom je što se ljudi ljute na nas naučnike”, kaže Deni Altman, profesor imunologije sa Univerzitetskog koledža u Londonu, „zato što menjamo mišljenje, zato što je sve ovo jedna velika pokretna meta.”

Izrael je bila prva zemlja na svetu koja ja vakcinisala većinu svoje populacije sa dve doze, foto: BBC

Sada kada je postalo jasno da će svetom najverovatnije harati Kovid-19 – i njegove mnoge varijante naslednici – još mnogo godina u budućnosti, sledeće veliko pitanje je da li su dve doze bilo koje vakcine dovoljne.

Altman objašnjava da je ne tako davno – u aprilu i maju – pisao članke i davao intervjue o tome kako većina vakcinisanih ima imunitet koji je toliko delotvoran da nema potrebe da se brinu oko buster doza.

„Izraz koji sam upotrebio je ‘osigurana rezerva'”. kaže Altman.

„Da imamo mnogo osigurane rezerve i čak i ako se pojave varijante koje, na primer, 10 puta smanjuju efikasnost vaše vakcine, zato što imate 1.000 puta više antitela, to vam neće naškoditi.”

Snažna reakcija antitela isprva se odražavala i u njihovoj efikasnosti – iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobravala svaku vakcinu sa efikasnošću iznad 50 odsto, u realnosti su one bile mnogo jače.

A onda je počeo da hara Delta soj – i iako većina ljudi i dalje u sebi ima visok nivo antitela, zaražavanje vakcinisanih nije tako retka pojava.

„Vidimo da dolazi do zaražavanja vakcinisanih čak i u slučaju pristojnog nivoa neutrališućih antitela”, kaže on.

Ali kolika je verovatnoća da ćemo početi da viđamo povećani broj smrtnih slučajeva?

Koliko su uopšte efikasne buster doze – i koji je najbolji način da se one daju?

Od radikalno drugačijih imuniteta kod različitih ljudi do – male – hipotetičke mogućnosti da treća doza nekih vakcina zapravo može da smanji imunitet koji smo već bili stekli.

Postoje brojni naučni razlozi zbog kojih su programi davanja buster doza veoma različit poduhvat od prvobitnog programa vakcinacije.

„Isprva su to bili veoma prosti koncepti – da li da se testiramo ili da se ne testiramo? Imamo li antitela ili nemamo?” kaže Altman.

Šta se dešava u Srbiji i na Balkanu?

Imunizacija trećom dozom u Srbiji počela je u avgustu, a daje se najugroženijim kategorijama i onima koji su drugu dozu dobili pre šest meseci.

Prema preporuci Instituta Batut, buster doza vakcine primenjuje se kod svih koji su primili dve doze vakcine i to:

posle najmanje pet meseci od davanja druge doze, kod ljudi koji su prethodno primili dve doze vakcine Fajzer Biontek (mRNK) ili Sputnjik i AstraZeneka (vektorske vakcine);

posle najmanje četiri meseca od davanja druge doze, kod ljudi koji su prethodno primile dve doze Sinofarma (inaktivisane vakcine);

nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod ljudi sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom.

Ostavlja se mogućnost da ljudi sami izaberu vrstu vakcine koja će biti primenjena kao buster doza.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je do sredine novembra trećom dozom vakcinisano 1.215.919 ljudi, prvu dozu dobilo je 3.212.804, a revakcinisano je 3.052.529.

Treća doza u Hrvatskoj je odobrena krajem oktobra pre svega za ljude sa narušenim imunitetom, a onda i za ostale punoletne stanovnike i to šest meseci posle druge doze.

Prethodno su nadležni u Crnoj Gori, početkom meseca, izdali preporuku za treću dozu svim punoletnim stanovnicima kod kojih je prošlo pet meseci od revakcinacije.

Sredinom oktobra vakcinacija trećom dozom starijih od 12 godina sa oslabljenim imunim sistemom počela je i u Bosni i Hercegovini.

U Severnoj Makedoniji su nadležni preporučili treću dozu svim stanovnicima starijim od 18 do 60 godina.

Vakcinisanje trećom dozom slovenački epidemiolozi su prvo preporučivali starijima od 65 godina, a početkom novembra su granicu spustili na 50 godina, ali mogu je dobiti i stariji od 18.

Za one koji su dobili vektorsku vakcinu treće doze se preporučuje posle najmanje dva meseca onima koji su bili imunizovani vektorskim cepivima.

Za one koji su dobili mRNK vakcinu, treća doza je preporučena posle šest meseci od revakcinacije.

Izvor: bbc.com