Konstantin Veliki: jedan od 17 rimskih imperatora rođenih na tlu Srbije

Pre 1708 godina, 13. juna 313. godine u Mediolanumu (Današnji Milano) proglašen je Milanski edikt koji su doneli imperatori Konstantin Veliki i Licinije.

Milanskim ediktom proglašena je verska ravnopravnost u imperiji i zabranjen je progon hrišćana koji je trajao tri stotine godina.

Zakon nije samo zabranio progone hrišćana, već je propisivao i da se onima kojima je imovina po tom osnovu bila konfiskovana – vrati, što uključuje i imovinu koja je pripadala crkvi.

Konstantin I Veliki (puno ime: Flavije Valerije Konstantin; lat. Flavius Valerius Constantinus) rimski je imperator čije su odluke promenile tok istorije i uticale na obrazovanje evropske kulture onakve kakvu je danas znamo. Rođen je u Nišu (lat. Naissus, grč. Ναϊσσός) koji se nalazio u provinciji Gornja Mezija (lat. Moesia Superior) koja je otprilike obuhvatala teritoriju današnje centralne Srbije. oko 273. godine. 

Datum Konstantinovog rođenja poznat je iz rimskih natpisa, ali se godina njegovog rođenja izvodi prema podacima iz izvora koji beleže careve godine u trenutku kada je umro, ili prema izvorima koji beleže njegovu starost na početku ili kraju njegove karijere. Po Evsevijevom računu, Konstantin je 337. umro u 64. godini života, zbog čega se istoričari slažu da je Konstantin rođen 273. godine.

S jedne strane, stao je na kraj progonu hrišćana, pa čak i prešao na njihovu veru, obezbedivši hrišćanstvu zavidan položaj vodeće monoteističke religije (koji ima i danas); s druge strane osnovao je grad ravan Rimu — Konstantinopolj, osiguravši tako opstanak Carstva na Istoku dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.

Sproveo je čitav niz važnih administrativnih i vojnih reformi koje su osnažile Rimsko carstvo, uzdrmano velikom krizom 3. veka.

Konstantin Veliki

Konstantinov otac, Konstancije Hlor, tada rimski oficir visokog ranga, bio je poreklom sa teritorije današnje jugoistočne Srbije gde se u 4. veku lanazila provincija Pribrežna Dakija (lat. Dacia Ripensis), a majka Helena (Jelena), bila je žena skromnog porekla, prema nekim izvorima, gostioničareva kći i najverovatnije poreklom iz Drepanuma u Bitiniji.

Niz incidenata s hrišćanima u glavnoj ulozi uticao je na Dioklecijana da donese odluku o sprovođenju najsurovijeg progona hrišćana u Rimskom carstvu, poznatog kao Veliki progon. Najpoznatiji dogodio se 299. godine kada su nakon pobede nad Persijancima Galerije i Dioklecijan predsedavali drevnom običaju čitanja budućnosti iz iznutrica. Pošto se očekivani znaci nisu pojavili, paganski sveštenik je za to okrivio prisutne hrišćane, što je razbesnelo Dioklecijana. Stari avgust je naredio da hrišćani moraju da prinesu žrtvu pagansim bogovima ili da budu izbičevani.

Prvi carski edikt protiv hrišćana donet je 23. februara, a obnarodovan je 24. februara 303. godine. Prema Laktanciju i Evseviju ovaj edikt je nalagao uništavanje hrišćanskih bogomolja i obrednih knjiga, kao i svake kuće u kojoj bi se našao primerak Biblije. U zoru 23. februara, prefekt Nikomedije je uz pomoć vojske i poreskih službenika upao u hrišćansku crkvu i spalio svete knjige, konfiskovao crkveno zlato i razdelio ga kao ratni plen među vojnicima.

Mučenje hrišćana u Rimu

Konstancije Hlor umro je u Eburakumu (Današnji Jork) 25. jula 306. godine. Istog dana, okupljeni vojnici izvikali su za novog avgusta sina pokojnog cara. Konstantin je napravio tradicionalni gest odbijanja, međutim, to je bila samo gluma: i tada, kao i kasnije, Konstantin je bio čvrsto ubeđen da je Konstancije njega proglasio svojim pravim i jedinim naslednikom i da ga je imenovao avgustom Hispanije, Britanije i Galije.

Iako se Konstantin odmah na početku vlade prikazao kao zaštitnik hrišćana, na novcu koji je kovao u kovanicama na svojoj teritoriji (Trir, London i Arl) ipak je i dalje slavio paganske bogove. Bez obzira na to, on je, kao i njegovi prethodnici Galen, Klaudije Gotski i Konstancije, mislio da je tolerancija prema hrišćanima donosila više koristi carstvu i društvu od njihovog progona. Malo je verovatno da je, bar u trenucima kada je dolazio na vlast, zaista mario za hrišćanstvo niti da je mnogo znao o njemu. Tolerancija prema hrišćanstvu je bila više inspirisana željom da se ogradi od Galerija i njegovih sledbenika, i to je bio jedan od načina da to postigne, čime je obezbedio svoju vladarsku poziciju od političkih protivnika.

Konstantin je obećao Senatu da će mu vratiti nekadašnju važnost i ugled i to je sproveo u delo: pod njegovom vladavinom, senatori su opet vršili dužnosti na dvoru, što je Konstantinu dalo za pravo da sebe naziva kako oslobodiocem Rima, tako i restauratorom Senata.

Zauzvrat, Senat je stao na stranu Konstantina i političkog protivnika, poraženog Maksencija proglasio za tiranina i naložio brisanje svake uspomene na njega (damnatio memoriae), dok je Konstantinu izglasao titulu Maximus Augustus zahvaljujući kojoj je mogao da zahteva vodeću ulogu u carskom kolegijumu koji su sada činili još Licinije i Maksimin.

U januaru 313. godine Konstantin je napustio Rim i otišao na sever Italije, u Milano, kako bi učvrstio savez s Licinijem i venčao ga sa svojom polusestrom Konstancijom, prema dogovoru koji je bio sklopljen još 311. godine. Konstantin je izvršio pritisak na Licinija te su zajedno potpisali sporazum kojim su potvrdili Galerijev edikt o verskoj toleranciji iz 311. godine i obavezali se ne samo da vrate hrišćanima sve što im je bilo konfiskovano tokom progona, nego i da obeštete one koji su u međuvremenu postali vlasnici konfiskovane imovine hrišćana.

“Pošto smo se nas dvojica, ja, Konstantin Avgust i ja, Licinije Avgust, srećno sastali u Milanu i pošto smo razmotrili sve što se odnosilo na javno dobro, među svim stvarima koje su nam se činile korisne u mnogo čemu za sve, odlučili smo da damo prednost i stavimo na prvo mesto ono što se ticalo poštovanja bogova i pobožnosti i da dozvolimo u isto vreme i hrišćanima i svim drugima slobodu da u pobožnosti slede religiju koju žele, tako da sve ono što na nebu postoji bude blagonaklono prema nama i svima onima koji su pod našom vlašću. Danas smo, dakle, doneli spasononosnu i pravičnu odluku da apsolutno nikome ne bude uskraćeno pravo da izabere i sledi božju službu hrišćanske religije i da svakome bude slobodno da um svoj okrene onoj religiji za koju smatra da je u skladu sa njegovim stavovm, tako da to božanstvo nama bude blagonaklono, brine o nama i pruži nam svoju brigu i zaštitu. Sledeći taj princip, složili smo se da donesemo ovaj reskript da bi ono što se nalazi u našim prethodnim odlukama koje se tiču hrišćana i koje su upućene tvojoj pobožnosti, a čini se potpuno suprotno i strano našoj blagosti, bude ukinuto i da se u isto vreme svako od onih ko ima spomenuto opredeljenje da čuva hrišćansku religiju, može slobodno i prosto da ga zadrži bez teškoća.” (Citat iz Milanskog edikta. U: Radić R, Stoiljković D, Zakarija F. Trijumf hrišćanstva — Konstantin, Niš i Milanski edikt, JP Zavod za udžbenike, Beograd, 2013)

Susret između Konstantina i Licinija u Milanu 313. godine, imao je daleko značajniju ulogu od Galerijevog edikta o toleranciji. Važnost ovog sastanka iz 313. godine ne nalazi se u proglašenju verske tolerancije, već u priznanju da je pređašnja politika progona bila pogrešna. Progon koji je na Istoku trajao punih deset godina, sada je bio konačno priveden kraju i hrišćani su počeli da podižu nove i renoviraju već postojeće crkve, da održavaju sabore, i da se polako vraćaju u uobičajeni ritam koji je bio prekinut tokom čitave decenije.

Takođe je razumljivo i zašto je crkva kasnije više pažnje i simpatija posvećivala Konstantinovoj ulozi u donošenju Milanskog edikta, pošto je i Licinije tokom kasnijih sukoba sa Konstantinom takođe progonio hrišćane. Konstantinova pobeda nad Maksencijem 312. i susret u Milanu 313. bila su dva ključna događaja u Konstantinovoj karijeri i verskoj politici, koja su značajno uticala ne samo na njegov život, nego i na ceo kasniji tok istorije Rimskog carstva i hrišćanstva uopšte.

Na sledećem linku možete pogledati kako je izgledala proslava godišnjice donošenja Milanskog edikta u Nišu 1913. godine: milanskiedikt.vimeo

Piše Nikola Jeremijaš.

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs