Ko to tamo ismeva “južnjački govor” – za predrasude krive “TV serije i južnjake koji ga se stide” – Niški.Press

Negativna uloga medija u predstavljanju “južnjačkih govora” imala je velikog uticaja u stvaranju stereotipa i predrasuda o jugu Srbije. Iako su neki od najvećih klasika srpske knjiženosti pisani na dijalektima, Sofija Miloradović, direktorka Instituta za srpski jezik SANU i Dragan Žunić, koordinator aktivnosti SANU u Nišu, saglasni su da su južnjaci izloženi jezičkoj diskriminaciji, ali napominju da je potrebno usvojiti standardni srpski jezik.

Direktorka Instituta za srpski jezik, izjavila je u Nišu, gde je organizovano predstavljanje njenog Instituta povodom 75. rođendana koji ove godine slave, da postoji jaz između standardnog, književnog jezika i narodskog na dijalektima. Takođe, slaže se da postoji negativna slika o dijalektima ovih krajeva naročito u medijima, ali da je važno umeti na jeziku dijalekta iskazati osećanja.

Slažem se da u pojedinim TV serijama, kao jednoj od najgledanijih formi, prizrensko-timočki govor se koristi za negativnu karakterizaciju likova. To nekome može da bude simpatično i duhovito, ali nije nam svima jednako simpatično. Ja kao dijektolog, naravno da su mi narodni govori jako dragi, ali mesto narodnih govora je jedno, a mesto standardnog govora, u smislu komunikacije je drugo. Vaše je pravo da koristite svoj maternji, narodni govor, koji god on bio, ali postoje službene upotrebe, gde se svuda u svetu očekuje da koristite standardni jezik – rekla je Sofija Miloradović, direktorka Instituta za srpski jezik SANU.

Koordinator aktivnosti ogranka Srpske akademije nauke i umetnosti u Nišu Dragan Žunić, koji je i jedan od organizatora predstavljanja Instituta za srpski jezik, složio se da postoji negativan uticaj medija na razvijanje stereotipa o govoru stanovnika juga Srbije.

Pre dvadesetak godina RTS je izdala saopštenje kako se više neće koristiti južnjački dijalekti isključivo u humorističkim emisijama i u posprdne svrhe, ali se nažalost toga nisu držali. Elementi našega govora se uglavnom karikaturno predstavljaju i zloupotrebljavaju. Na sreću, velikim književnim delima, Bori Stankoviću, Stevanu Sremcu i ostalima rekao bih da se situacija u izvesnoj meri promenila. Mi koji imamo karakteristično narečje kao što je niško, jesmo u obavezi da savladamo književni standard, kako ne bismo bili u hendikepu u javnoj komunikaciji, kako nam se ne bi podsmevali i pravili komplekse – rekao je Dragan Žunić.

Takođe je istakao da se južnjaci stide svog dijaletka što olakšava održavanje predrasuda u javnosti.

Ne treba se stideti lokalnog narečja, već ga koristiti, jer ima svoju dušu, plastičnost i život. Nišlije se malo više stide za razliku od Vranjanaca i Piroćanaca, ali ja nisam siguran da će u potpunosti promeniti nešto po pitanju dostojanstva, ali mediji tu treba da igraju značajnu ulogu. Nažalost, uvek će biti medija koji će i dalje kvariti ovu našu jezičku situaciju – zaključio je Žunić.

Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti je centralna naučna ustanova u Srbiji za sistematsko proučavanje srpskog jezika i njegove istorije.

Niš je bio prvi grad u kome je organizovana promocija Instituta u organiziaciji ograna SANU u Nišu, gde je predstavljen rad Instituta i svih njegovih izdanja od osnivanja.

Izvor: JuzneVesti