Kameleon je sinonim za transformaciju.
Vrlo lako može da se uklopi u svaku sredinu, maskira se, menja boju zbog spoljašnjih i unutrašnjih promena i uticaja.
Može li čovek da se transformiše kao kameleon?
Naravno, ne može da menja boju, ali može da se menja. Ne samo da može, nego mora da se menja u ovo vreme digitalne revolucije, jer se svet oko nas menja ogromnom brzinom.
Neke studije su pokazale da je savremeni čovek izložen većem broju informacija za jedan dan, nego što je srednjovekovni čovek bio za ceo život.
„Gugl” je 1998. godine beležio oko 10.000 dnevnih pretraga. Ukoliko taj broj prevedemo na broj stanovnika, to bi odgovaralo recimo Bajinoj Bašti, Adi ili Svilajncu. Prošle godine dnevni broj pretraga na „Guglu” bio je u proseku 8,5 milijardi, što je mnogo više od broja ukupnog stanovništva na celoj planeti!
Taj broj informacija kojima smo bombardovani i brzina kojom se sve menja, primorava nas na promene.
Neophodnost transformacije najbolje su shvatile kompanije koje su se razvile na digitalnom prostoru i danas ih poznajemo kao lidere industrija u kojima su.
Zamislite da ste napravili inovativnu onlajn platformu za nalaženje partnera, ali vam ne ide baš najbolje. Ljudima u tom trenutku još nije postalo normalno da se upoznaju preko sajber prostora, zabavljaju se i kasnije zasnivaju porodice.
Ipak, ne očajavate, samo ste promenili pravac, transformisali ste se.
Nekoliko godina kasnije postali ste jedan od najbolje posećenih sajtova, najveći video-striming servis, druga po veličini društvena mreža i drugi sajt na internetu po broju pretraga.
Upravo to se desilo „Jutjubu” zahvaljujući inovativnoj transformaciji poslovnog modela.
Primeri nekih od najvećih i najuspešnijih zaokreta u poslovanju kompanija do danas:
„Tviter” – od kompanije kojom dolazite do relevantnih podkasta (audio ili video-emisija na internetu) do platforme za mikroblogovanje (postavljanje kratkih objava i tekstova)
„Starbaks” – od prodavca kafe do svetski poznatog lanca kafeterija, koji je nedavno stigao i u Srbiju
„Flikr” – od video-igre do alata za čuvanje i deljenje fotografija
„Instagram” – od aplikacije preko koje označavate mesto gde se nalazite do društvene mreže za deljenje fotografija i video- sadržaja
„Slek” – od video-igre do servisa koji kompanije koriste za komunikaciju unutar ili između timova
„Šopifaj” – od onlajn prodavnice za snoubording opremu do platforme za elektronsku trgovinu
Koliko ovih servisa danas koristite? Koliko bi ih koristili da se nisu transformisali? Odgovor je jasan.
Tri procesa su glavni generatori digitalnog razvoja i promena, a to su digitizacija, digitalizacija i digitalna transformacija.
Digitizacija je proces pretvaranja iz analognog u digitalno, na primer – skeniranje – papir u fajlove ili crtež u pauer point slajd.
Digitalizacija je proces korišćenja digitalnih tehnologija u svrhu promene biznis procesa i modela. Međutim, ona je mnogo više od toga. Ona je i društveni fenomen, koji menja načine komunikacije kod ljudi i postavlja novi set veština i znanja neophodnih da ljudi savladaju kako bi obavili neku aktivnost, našli posao i slično.
Dobar primer digitalizacije su mobilne aplikacije, kakve koriste banke za plaćanja, restorani za naručivanje hrane, taksi…
Digitalna transformacija je proces korišćenja digitalnih tehnologija u svrhu temeljne, radikalne transformacije modela poslovanja.
To je strateška transformacija poslovanja usmerena ka kupcu, koja zahteva sveobuhvatne organizacione promene, na bazi digitalnih tehnologija. Podrazumeva orijentisanost ka konstantnim promenama i inovacijama, kao i ka kupcu i njegovim potrebama.
Orijentisanost na digitalnu transformaciju će olakšati procese digitalizacije. Digitizacija se odnosi na informacije, digitalizacija na procese, a digitalna transformacija na biznis i stratešku orijentaciju.
Dok je fokus kod digitizacije i digitalizacije tehnologija, kod digitalne transformacije je fokus na kupcu, odnosno korisniku usluge.
Ponovo stižemo do ljudi, jer tehnologija postoji zbog ljudi. Ukoliko se to zaboravi, ljudsko društvo će biti u problemu.
Bilo gde da se nalazite u lancu morate biti svesni izazova koje digitalna revolucija nosi.
Prvi je izbor pravih informacija. To je onaj trenutak kada uprkos buci kojoj smo izloženi sa svih strana bivamo sposobni da izolujemo jedan jedini zvuk. Isto tako u moru tekstova, foto i video-sadržaja moramo izdvojiti one koji su za nas značajni.
Drugi izazov je da vi morate kontrolisati tehnološke uređaje, a ne oni vas. Ovo je posebno teško jer su svi uređaji dizajnirani tako da vas zavedu, da vam privuku pažnju i zadrže je na njima. U stanju su da vas odvoje od realnog života i ljudi oko vas, da vas nateraju da zaboravite na obaveze i događaje, da vas prekinu u radu i razgovoru.
Ukoliko uspete da se izborite sa informacija i sa uređajima, vreme je da sagledate sve dobre stvari koje vam tehnologija i internet omogućavaju i iskoristite ih na najbolji mogući način.
Onda ćete shvatiti da nije tehnologija ta koja oblikuje vašu transformaciju, već da se menjate u skladu sa vašim očekivanjima.
Takve promene su obično najbolje i vode napretku, kako pojedinca, tako i čitave ljudske civilizacije.
Stručnjak za digitalni marketing
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
