Tranzit ruskog gasa ka Evropi preko Ukrajine odvija se i dalje bez prekida, uprkos nemirima između Rusije i Ukrajine. Srbija sve i da se ovim pravcem preko Ukrajine (kojim je decenijama dobijala gas) prekine isporuka, što se za sada ne očekuje, ne dobija plavo gorivo, već je ceo sistem transporta prebačen na „Turski (Balkanski) tok”.
Upitan kako komentariše što se među merama koje su uvedene Rusiji nije našla i zabrana daljeg snabdevanja Evrope ruskim gasom i da li to znači da kada je gas potreban Evropi onda je ruski dobrodošao, ali kad nije, treba svi da prestanemo da budemo zavisni od uvoza iz Rusije, prof. Srećko Đukić, ekonomista, bivši ambasador u Belorusiji, odgovara da se gas ne nalazi na spisku sankcija Evropske unije prema Rusiji.
– Uniji je potreban gas iz Rusije, a Rusiji tržište, tako da su interesi da se isporuka ne prekida obostrani. Ni jedna ni druga strana nema alternativu. „Gasprom” je nastavio da isporučuje gas preko ukrajinskih gasovoda poštujući važeći ugovor i nastaviće isporuke do iznosa 40 milijardi kubika godišnje – kaže Đukić za „Politiku”.
Kada je reč o Srbiji čini se da sve količine gasa stižu „Turskim tokom”. Međutim, nikako ne treba zatvarati dotok gasa preko Mađarske pošto se preko ove zemlje gas može kupiti na evropskom tržištu. Upitan da li je i koliko realno da računamo na gas iz Izraela, budući da je ministarka energetike Zorana Mihajlović, prošle nedelje razgovarala s ambasadorom ove zemlje naglasivši da smo zainteresovani za saradnju u gasnom sektoru, Đukić napominje da Izrael uopšte nije realna mogućnost, nego neka buduća varijanta projekta „Istočni Mediteran”.
– Ta ideja je za sada jako daleko od realizacije i ostvariće se ako i kada gas poteče nekim gasovodom u Evropu, a Srbija prijavi svoje potrebe pri projektovanju tog gasovoda. Danas nema nikakve gasne veze sa Izraelom, niti se ova zemlja afirmisala kao proizvođač tečnog prirodnog gasa (LNG) – objašnjava Đukić.
Sa njim se slaže i dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, koji naglašava da on prvi navija za diversifikaciju pravca i izvora snabdevanja, ali da u narednih 10 do 15 godina nema izgleda da se situacija promeni bar kada je o našoj zemlji reč.
– Divno bi bilo da Izrael ima gasa za nas i da ga očas posla dopremi do Srbije, ali kuda, kojim pravcem. Nema tog gasa, kao što neće biti ni azerbejdžanskog koji će, navodimo, da poteče gasovodom Niš–Dimitrovgrad. Ali dobro, EU daje deo novca za taj gasovod pa neka grade i cevi im budu prazne. Važno da smo im ispunili zahteve da budu na našoj teritoriji. Ali džaba, jer nemaju sirovinu – kategoričan je Vuletić.
– Tranzit ruskog gasa preko ukrajinske teritorije na današnji dan održava se na maksimalnim vrednostima prema ugovornim obavezama „Gasproma”, dok se kroz gasovod „Jamal–Evropa”, periodično nastavljaju direktne isporuke (u granicama ugovorenih). Jedina obustava desila se zbog Nemačkog reeksporta gasa u Poljsku.
Rusija, bez obzira na trenutnu situaciju želi da održi imidž pouzdanog partnera (bili su pouzdan snabdevač i u vreme Hladnog rata odnosno nikada ni bivši SSSR ni kasnije Rusija nisu prekidali snabdevanje Evrope energentima. Gas je veliko geopolitičko oružje ali je pre svega biznis. Posao od prvorazrednog značaja za obe strane – navodi Miloš Zdravković. stručnjak za energetsku efikasnost.
– Što se tiče Srbije, mi smo na ruti tranzitnog gasovoda „Turski tok” te naše snabdevanje ni u kom slučaju ne zavisi od pravaca snabdevanja iz srednje i severne Evrope. Takođe, srpski energetski ugljovodonični sektor je u vlasništvu ruskih kompanija te nije realna mogućnost prekida snabdevanja – dodaje on.
Ovog meseca ruski „Gasprom” treba konačno da pusti u rad i termoelektranu – toplanu u Pančevu instaliranog kapaciteta 200 megavata (iznos investicije je 180 miliona evra).
Kada je reč o diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja i uvođenja Izraela u priču o gasu, Zdravković kaže da je ova zemlja u svojim teritorijalnim vodama pronašla znatne rezerve gasa (gasno polje deli sa Libanom i Kiprom) ali se Izrael iz geopolitičkih razloga odlučio da taj energent ponudi pre svega Jordanu i Egiptu.
– Za Izrael, Egipat, kao najmnogoljudnija i najjača arapska država predstavlja najpoželjnijeg partnera. Sve dodatne količine gasa koje Izrael može da obezbedi, odnosno da razvije polja prvenstveno sa Egiptom, bile bi eksportovane u Evropu putem, potencijalnog gasovoda „Ist–Med”, koji bi išao po dnu Sredozemnog mora do Krita, pa dalje na Peloponez a onda direktno u južnu Italiju – objašnjava naš sagovornik.
Jedina mogućnost za snabdevanje Srbije je da Izrael izgradi terminale za tečni prirodni gas, te da Grci naprave terminal u Aleksandropolisu, a onda da se povežu sa Bugarskom koja bi se potom mogla povezati na našu interkonekciju Niš –Dimitrovgrad (koju smo upravo počeli da gradimo). Ipak, to deluje kao malo verovatan scenario, zaključuje Zdravković.
Izvor: Politika.rs
