Fudbal, Hladni rat i rasizam: Crni fudbalski Šerif iza Gvozdene zavese

Kada je Šerif Sulejman otputovao iz Gvineje u Istočnu Nemačku ne bi li studirao arhitekturu, 1962, tada 17-godišnji mladić nije imao predstavu da će u roku od 12 meseci početi da preoblikuje istočnonemački fudbal.

Niti da će postati prvi igrač iz Gvineje koji je igrao u Evropi. I jedan od prvih Afrikanaca.

Danas smatran jednim od najvećih igrača u svojoj zemlji, Sulejman je otputovao iza Gvozdene zavese u sklopu programa razmene studenata sa Istočnom Nemačkom, tada komunističke zemlje koja je imala bliske veze sa Sovjetskim savezom.

„Otišao sam da studiram arhitekturu, a ne da pređem u drugi klub“, rekao je on za BBC Sport.

Pa ipak, ubrzo se našao u poziciji da igra u drugoj ligi, pošto je njegov talenat primećen dok je igrao za fakultetski tim u Novom Brandenburgu, nekih 130 km severno od Berlina.

„Trener lokalnog sportskog kluba iz Novog Brandenburga me je pozvao da zaigram za njih i ja sam pristao.“

Uskoro, stekao je utisak da na terenu predstavlja sve crne ljude.

„Bio sam jedini crni igrač u čitavoj Istočnoj Nemačkoj u to vreme i bio sam ponosan na to. Fenomenalno sam se osećao“, kaže Sulejman koji ovih dana slavi 77. rođendan.

Jedini igrač iz Gvineje koji je ikada proglašen za najboljeg fudbalera u Africi je uživao u klubu iz malog grada u kojem ga je cela zajednica poznavala i volela i zbog veštine i zbog sposobnosti da daje golove.

Njegova izuzetna napadačka igra je pomogla Novom Brandenburgu da se plasira u najviši rang takmičenja, ali je ubrzo morao da se povuče jer je strancima tada bilo zabranjeno da se takmiče u Oberligi DDR.

„Proveo sam dve sezone u Novom Brandenburgu i postigao sam mnogo golova“, rekao je.

„Prvu sezonu smo završili na 12. mestu i ja sam bio najbolji strelac, a sledeće godine sam im pomogao da budu prvi.“

„Zatim sam napustio klub i otišao u Nojstrelic, gde sam ostao jednu sezonu, dok je tim završio na drugom mestu.“

Deca su me dodirivala da vide da li je to ugalj na mojoj koži

Ali iako je u velikoj meri bio prihvaćen u maloj zajednici, nije sve bilo idealno za Sulejmanija koji tvrdi da je bio suočen i sa rasizmom.

U svakom slučaju, on nije dozvolio da to na bilo koji način utiče na njega.

„Bio sam veoma pribran i dobro sam se osećao iako je bilo sasvim normalno da me navijači protivničkih timova dočekuju rasističkim povicima“, kaže on.

„Problem je bio u tome što sam bio u gradu u kojem ljudi jedva da su ikada videli crnca. Neki su me pitali gde sam naučio da igram fudbal, jer nisu mogli da veruju da je crni igrač u stanju da daje toliko golova.“

„U stvari, deca su me čak dodirivala da vide da li je to ugalj posut po mojoj koži, ne bi li se uverili da sam zaista crnac.“

„Ali sam svejedno uživao u igranju tamo jer sam bio poznat u celom gradu i zato što su me mnogi voleli zbog moje dobre igre. Gradonačelnik Novog Brandenburga me je jednom prilikom pozvao na ručak.“

„Bio sam mlad, ali je to bilo dobro iskustvo za mene, pošto nikada nisam dozvolio sebi da budem uzdrman. Zbog toga sam stalno davao golove.“

Sulejman je u Istočnoj Nemačkoj igrao tri godine pre nego što se vratio kući u Hafiju iz Konakrija, gde je postao superstar afričkog fudbala.

Izvor: danas.rs

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs