Dan pobede nad fašizmom

Ove godine se obeležava 76. godina od završetka Drugog svetskog rata i 66 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju. Dan bezuslovne kapitulacije Japana se u Americi, koja je najvise stradala od Japana, proslavlja kao dan Pobede nad Japanom ili V-J Day.

Naime 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je ispred Saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.

Maršal Georgij Žukov čita tekst nemačke kapitulacije. Desno od njega sedi glavnokomandujući maršal vazduhoplovstva Artur Teder.

Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju. Prva kapitulacija sa Saveznicima je potpisana u Remsu 7. maja i stupala je na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu. Ovaj datum se često naziva Dan pobede u Evropi i u većini zapadnih zemalja. Staljin je bio nezadovoljan ovakvim razvojem događaja, pošto je smatrao da predaju mora da primi samo izaslanik vrhovne komande Sovjetskog Sveza i da bude potpisano u Berlinu i insistirao je da je protokol iz Remsa bio samo preliminarni, a da se glavna ceremonija mora održati u Berlinu, gde se tada nalazio maršal Georgij Žukov.

Stoga je organizovana druga ceremonija na neoštećenom imanju van Berlina uveče 8. maja, kada je već bio 9. maj u Moskvi zbog razlike u vremenskim zonama. Feldmaršal Vilhelm Kajtel kao načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta, general-pukovnik Hans-Jirgen Štumpf kao predstavnik Luftvafe i admiral Hans Georg fon Frideburg su potpisali nemačku kapitulaciju u štabu Sovjetske armije u Berlin-Karlshorstu. Ispred saveznika nemačku predaju prihvatili su sovjetski maršal Žukov i britanski maršal Artur Teder. Prva parada pobede u Moskvi je održana 24. juna 1945. Svake godine od tada se održava parada pobede u Moskvi 9. maja. Najveća je bila 2015. godine kada se slavilo 70 godina od završetka Drugog Svetskog rata.

Skidanje nacističkih simbola u Berlinu.

Tehnički gledano, Drugi svetski rat još uvek nije u potpunosti završen s obzirom na to da Japan i Rusija nikada nisu potpisale mirovni sporazum kojim bi okončale sukob oko Kurilskih ostrva. Neki od japanskih vojnika nikada nisu primili vest o kraju rata, uključujući Hiroa Onodu, koji je bio stacioniran na Filipinima pod punom ratnom opremom sve do 1974. godine kada je pronađen. Onoda je odbio da se preda sve dok starešina pod čijom je komandom bio za vreme Rata nije doleteo na ostrvo i ubedio ga da je rat završen.

Glavni simbol pobede nad nacistima u drugom svetskom ratu je zastava koju su sovjetski vojnici istakli na zgradi Rajhstaga na dan bitke za Berlin. Iako najpoznatiji simbol pobede nad fašizmom, ova zastava je ”učestvovala” na ruskoj Paradi pobede samo jednom-1965. godine, a posle toga je u ove svrhe korisćena njena kopija. Zastava se danas čuva u Muzeju oružanih sila Ruske Federacije.

Veterani Drugog svetskog rata svake godine prisustvuju ruskoj Paradi pobede. Do 2000. godine oni su paradirali zajedno sa Armijom Ruske Federacije, a posle toga počeli su joj prisustvovati kao počasni gosti (sto je razumljivo s obzirom na njihove godine).

Gardisti Republike Srbije marširaju na Paradi pobede u Moskvi, 2020. godine, foto: Tanjug.

U Nišu je danas polaganjem venaca na spomenik Oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana obeležen Dan pobede nad fašizmom. Nakon polaganja venaca, priređen je i kraći kulturno-umetnički program u kome je učestvovao Akademski hor Studentskog kulturnog centra.

Povodom obeležavanja ovog dana na fasadi hotela Ambasador istaknuta je Georgijevska lenta dugačka 50 metara, simbol Dana pobede, dok su devojke obučene u rusku narodnu nošnju delove ove lente delile sugrađanima na Trgu.