Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu

Koalicija voljnih, uglavnom sačinjena od evropskih lidera, sastala 6. januara u Parizu sa izaslanicima Donalda Trampa, američkog predsednika, da bi pokušala da ostvari dalji napredak u održivom mirovnom sporazumu za Ukrajinu.

Sa Vladimirom Zelenskim, ukrajinskim predsednikom, koji insistira na tome da je plan za okončanje rata sa Rusijom „90 odsto ostvaren“, niko u toj prostoriji nije želeo da rizikuje da izgubi Amerikance kao sastavni deo sporazuma.

Ali osećala se težina neizgovorenog na tom grandioznom i svetlucavom pariskom sastanku, a atmosfera ispod površine je bila krajnje napeta.

Imajte na umu događaje iz poslednjih nekoliko dana: kontroverznu intervenciju Trampove administracije u Venecueli i insistiranje američkog predsednika, ubrzo posle nje, da „moramo da imamo Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti“.

Grenland je najveće ostrvo na svetu – šest puta veće od Nemačke.

Nalazi se na Arktiku, ali je autonomna teritorija Danske.

Na pariskom sastanku, Mete Frederiksen, danska premijerka, sedela je preko puta dve moćne ličnosti koje su predstavljale Trampa: specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i Trampovog zeta Džareda Kušnera.

Danska premijerka se našla pod pritiskom evropskih kolega da ne provocira SAD oko Grenlanda, da to slučajno ne bi uticalo na američku podršku Ukrajini.

Evropski lideri bi najviše voleli da su mogli da razdvoje Grenland od rasprave o Ukrajini.

„Grenland je deo NATO. Bezbednost na Arktiku stoga mora da se postigne kolektivno, zajedno sa saveznicima NATO, u koje spadaju i Sjedinjene Američke Države“, piše u zajedničkom saopštenju lidera velikih evropskih zemalja posle pariskog sastanka.

Da li se time mogu obuzdati Trampove ambicije?

Izvor / Saznaj više : juznevesti.com