Alisa u zemlji čuda: psihološki pristup ili „šta bi Frojd rekao“?

„Sve ima svoju pouku, samo je treba naći.“

Alisa u zemlji čuda (1865) delo je matematičara i logičara Čarlsa Latvidža Dodžsona (napisao delo pod pseudonimom Luis Kerol) koje već preko 150 godina zabavlja i intrigira kako decu tako i odrasle.

Objedinjujući matematiku, političku satiru, psihologiju, kao i lično iskustvo, ovo delo je otvoreno za različita tumačenja. Verovatno zbog tog bogatstva aluzija koje tekst nosi, opstanak i procvat dela je zagarantovan i u budućnosti.

Iako nedostaje konvencionalna priča, moralno dobra heroina i pouka, Alisa nas ne ostavlja sa osećanjem nepotpunosti. Kerol je izabrao san kao strukturu (onirička fantastika) i time racionalno zamenio bizarnim, fantastičnim iracionalnostima sveta snova.
Na taj način, umesto moralističke i didaktične knjige za decu, on je stvorio izmaštani svet, prostor u kome se živi i u kome se može dati polet mašti.

„Nikad ne zamišljaj da nisi drukčija nego što bi drugima moglo da izgleda da ono što si bila ili mogla da budeš nije bilo drukčije nego što bi im ono što si bila drukčije izgledalo.“

Delo nudi mnogobrojna tumačenja, upravo zbog načina na koji je ispričano – nonsens utemeljen na igri rečima ili stihova nelogične ili apsurdne sadržine, katkad i sa izmišljenim rečima, pravljene za zabavu deci ili kao humoristička poezija.

Pored popularnih teorija o alegoriji za zloupotrebu droga (gusenica koja puši nargilu, magična pečurka, napici i kolačići zbog kojih se junakinja smanjuje ili raste), preko aluzija o pedofiliji (Kerolove sklonosti ka druženju sa malim devojčicama i uopšte inspiraciji za Alisu koju je našao u Alisi Lidl sa kojom se družio, slao pisma i fotografisao je), dolazi se i do frojdističkog tumačenja, analizi snova.

Šta bi Frojd rekao?
Književna kritika prihvata jednu od glavnih ideja Frojdove psihoanalize, po kojoj ljudi u svom umu imaju nesvesno „ja” u kome su potisnuta bolna iskustva i emocije, a naš svakodnevni život to ublažava balansirajući između želja našeg ida i zahtevima našeg ega i superega. Metodu interpretacije nesvesnog Frojd je primenjivao na snovima.

On je tvrdio da su snovi proizvod borbe između svesnog i nesvesnog, da u njima nesvesno izbegava cenzuru i u prihvatljivom obliku ispoljava svoje strasti i želje.

Seksualni simbolizam
Prvi talas Alisinih psihoanalitičara fokusirao se na seksualni simbolizam u delu, smatrajući da je to pre svega sama Kerolova potisnuta seksualnost.

Jedna od teorija govori da je Alisino propadanje kroz zečju rupu živopisni simbol seksualnog čina potisnutog u Kerolovoj podsvesti. To se isto odnosi na vrata, brave i ključeve – vrata normalne veličine predstavljaju odraslu ženu, pa tako mala vrata predstavljaju devojčicu; zavesa koja krije ta vrata predstavlja odeću devojčice, a stavljanje ključa u bravu je klasični prikaz koitusa.

Još jedna vrlo popularna teorija je ona Vilijama Empsona, po kojoj je Alisa „otac prilikom spuštanja u rupu“ (kako je već rečeno ovaj događaj predstavlja seksualni čin penetriranja), a zatim „fetus kada je na njenom dnu“. Alisino nekontrolisano plakanje stvara jezero u kome ona pliva i to predstavlja sliku fetusa u materici.

Alisino plakanje prouzrokovano je činjenicom da je zbog kolača sada toliko velika da ne može da prođe kroz mala vrata, što se može tumačiti kao da je dete dovoljno poraslo da više ne može stati u majčinom stomaku. I tako, na kraju njeno izvlačenje na obalu predstavlja proces rađanja.

Prikladno, ako uzmemo u obzir da deca dolaze na ovaj svet plačući.

Ipak psihoanalitičari su mogli da pronađu više od samo seksualnog značenja dela, što su i uradili. Psihoanalitička kritika Alise u zemlji čuda je evoluirala.

Teorija identiteta
Ova teorija odnosi se pre svega na bića Zemlje čuda, odnosno na analizu bitnih likova u delu – Mačak Kezalo (ili Cerekalo u nekim prevodima), Gusenica, Kraljica-Srce i sama Alisa u snu. Sam Kerol je vešto karakterizovao stvorenja simbolišući tako delove strukturnog modela psihe (što je povezano i sa ilustracijama Džona Tenijela u delu).

Kraljica je predstavljena kao vrhovni vladar u Zemlji čuda i stoga može se porediti sa idom (sa njom i lik Vojvotkinje). Mačak Kezalo i Gusenica su likovi koji Alisu konstantno podsećaju na njeno pravo „ja” i na to da je ona dirigent sna, a ne da je ona sama san. Stoga, oni predstavljaju superego. I na kraju, Alisa deluje kao ego nalazeći smisao besmislenom svetu.