VELIKI EVROPSKI BLOK I U NJEMU SRBIJA? Gde je mesto naše zemlje na novoj geopolitičkoj mapi starog kontinenta koju crta Amerika: Kako mi vidimo sebe, a kako nas vide velike sile

Rat u Ukrajini izazvao je velike geopolitičke promene zbog čega su istočnoevropske zemlje koje se graniče sa Rusijom na čelu sa Poljskom postale najveći strateški partner SAD. U novoj konstalaciji snaga predsednik Aleksandar Vučić smatra da bi Srbija trebalo da se pozicionira kao centralnoevropska zemlja zbog čega se zalaže za što veću saradnju sa Mađarskom. Ipak, analitičari smatraju da nas Zapad i dalje vidi, pre svega, na Zapadnom Balkanu.

Vučić je rekao da će Amerikanci već u junu početi da prave novi blok u Evropi koju će činiti Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Ukrajina i Rumunija koji će na taj način postati “najmoćniji u Evropi”.

Bliži s Mađarskom da bismo bili bliži s centralnom Evropom

Kako je rekao, zbog toga će doći do promene političke mape u Evropi i promene dinamike odnosa Srbije sa EU.

– Mi želimo da se pozicioniramo kao centralnoevropska zemlja, zato imamo sve bliže odnose sa Mađarskom. To će menjati dinamiku našeg odnosa sa Evropom. Želim da verujem da će biti u pozitivnom smislu, ali za nas postoje ograničavajući faktori što se tiče sankcija Rusiji i Kosova – naveo je Vučić.

Inače, Srbija i Mađarska će u maju formirati savet za saradnju.

– Verujem da bi trebalo u Beogradu ili u Novom Sadu da se održi taj samit. Videćemo. I da napravimo taj strateški savet, po pitanju bezbednosti možemo više da sarađujemo, protiv terorizma i to nam otvara mogućnosti i saradnje unutar naše vojske i policije i u vojno-tehničkom smislu – poručio je Vučić.

Ako se ima u vidu da Srbija tradicionalno ima dobre odnose sa Češkom i Slovačkom postavlja se pitanje da li je budućnost naše zemlje u centralnoj Evropi?

Zašto je Bajden posetio Varšavu, a ne Berlin ili Pariz?

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku deli mišljenje da se geopolitička situacija u Evropi dramatično menja.

– Nekada se gravitacioni centar Evrope nalazio zapadno od reke Elbe, a danas je Poljska postala novo geopolitičko uporište, naročito nakon ruske agresije na Ukrajinu. Poljska je najznačajniji saveznik SAD u Evropi, što je potvrđeno i nedavnom posetom američkog predsednika Džo Bajdena Varšavi, a ne Berlinu ili Parizu i najavom velikog američkog ulaganja u Inicijativu tri mora, na čijem je čelu Poljska – analizira Grubješić.

Kako kaže, ta Inicijativa je svojevrsna vertikala uspostavljena od Baltičkog, preko Jadranskog i Crnog mora pa do Egeja, odnosno mapa američkih saveznika.

– Ovo je i jedna od tema za ozbiljno promišljanje u Srbiji i preispitivanje pozicije vojne neutralnosti koja se u datim podelama karata može ispostaviti kao teret, a ne kao prednost – ocenjuje Grubješić.

Zapad vidi Srbiju samo na Zapadnom Balkanu?

S druge strane, predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da će dinamika spoljnopolitičkih promena zavisiti od daljeg toka rata u Ukrajini.

– Mislim da Zapad ne vidi Srbiju u centralnoj Evropi i Višegradskoj grupi, koja je ionako dobijala packe iz Brisela zato što često odstupaju od evropskih standarda. Zapad želi da Srbija ostane na Zapadnom Balkanu. S tim što tu ima razmimoilaženja između EU i SAD-a – poručuje Popov.

Kako kaže, Vašington podržava “Otvoreni Balkan” za razliku od Brisela.

– EU nije oduševljena Otvorenim Balkanom jer postoji već Berlinski proces koji je znatno širi proces od Otvorenog Balkana. Takođe, Briselski proces je više inkluzivan jer obuhvata sve države na Zapadnom Balkanu – zaključuje Popov.

Izvor: BLIC