Pistaći iz Grčke ne prestaju da rađaju i u Nišu

Zdrava, a ne tako jeftina grickalica pistaći, omiljena je mnogima, ali nažalost retko kada nam je na stolu zbog cene u marketima. To nije slučaj sa Nišlijom Vitomirom Igićem. Ovaj sedamdesetčetvorogodišnji Nišlija je još pre deset godina doneo iz Grčke dva stabla pistaća, ne sluteći da će ona ostati i rađati na tlu Donjeg Matejevca kod Niša. Ipak, čuda se događaju i Vitomiru njegova stabla donesu od 10 do 15 kilograma pistaća godišnje.

Za Vitomira sada već nije ništa neobično jer kada uspevaju u Iranu koja ima sličnu klimu, zašto ne bi i kod nas. Sa druge strane čudi se da to poljoprivrednici do sada nisu otkrili i da im upravo pistaći budu deo proisvodnje a i naše srpske privrede.

„Ne traže posebne uslove. Ja sam ih na početku štitio od mraza slamom. Kada smo prestali nije bilo posledica.

Drvo koje je tanje i od prsta preživi zimu, ne smeta mu naša klima. Može da uspeva kao i drugo voće“, kaže Vitomir.

Zahvaljujući eksperimentu ovoj porodici već 10 godina rađaju pistaći. Beru ih i kroste isključivo za njihove potrebe, ne prodaju. To su velika drveća, poput oraha. Vitomir objašnjava da se oni bolje ponašaju nego neka naša druga voća. Zahteva samo jeno rano prskanje i ništa više. Njehova supruga Slavica objašnjava da pistaće koriste za njihove potrebe.

„Od pistaća mesimo kolače, obično baklavu pošto ih imamo u količinama koje su dovoljne za naše domaćinstvo.

Kada nam dođu prijatelji mi iznesemo i uz razgovor ih ljuštimo i jedemo“, objašnjava Slavica.

Dodaju da su komšije oduševljene kada vide stablo, ali ih za sada niko ne sadi. Čuli su da su počele da se prodaju sadnice u Srbiji, tako da ih verovatno ima u još nekom kraju.

Pistaći su veoma zdravi, kao i svako orašasto voće, pa porodica Igić ne razume ljude zašto ih ne sade kada su oni dokazali da mogu veoma uspešno da uspevaju.

To su dvodome biljke, imaju samo jedan pol cvetova i zato je potrebno imati mušku i žensku biljku. Muške biljke oprašuju radijus od 30 metara, tako da najudaljenija ženska sadnica ne sme biti 15 metara udaljena od muške. Pistaći rastu u formi stabla i dostižu visinu od šest metara i širinu krošnje od oko 4,5 metara.

Najviše se gaji na grčkom ostrvu Krit. Sadnice pistaća počinju da plodonose u petoj godini ukoliko su kalemljene (u trećoj ukoliko su dvogodišnje sadnice). Posle deset godina imaju prinos 15 kg čistog ploda, što je maksimalan rod u našim proizvodnim uslovima.

Izvor: Niške Vesti