Nišlijka poreklom iz Palestine završila studije kao najmlađa doktorka medicine

Sa 23 godine Julija Hvojtar, koja je rođena u Palestini, završila je Medicinski fakultet u Nišu sa prosečnom ocenom 9,3 i postala najmlađi doktor medicine. Velika podrška tokom studiranja su joj bili porodica i prijatelji, a kaže da želi da se dalje usavršava na hirurgiji jer ona zahteva predanost i posvećenost kao i slikarstvo kojim se bavi u slobodno vreme.

Julija je u školu pošla sa 5 godina u Palestini, odakle je njen otac. Zatim se preselila u Katar, pa se najpre školovala na arpaskom i engleskom jeziku. Srednju školu je završila u Novoj Varoši, a put je kasnije nastavila u Nišu, koji je rodni grad njene majke.

Upisala je Medicinski fakultet i na opštem smeru je prošle nedelje diplomirala kao najmlađa doktorka medicine.

Bila sam peti razred kad sam došla u Niš, kada sam počela školovanje. S obzirom na to da sam iz lekarske porodice, ta ljubav prema medicini je od malih nogu postojala i uvek mi je bio cilj da se bavim ovim humanim poslom i da budem koleginica mojim roditeljima, što mi je nekako bila glavna motivacija, pored toga što bih bila najlmlađa doktorka sa 23 godine – kaže Julija.

Studije je završila sa prosečnom ocenom 9,3, pa ističe da je godinama dobijala nagrade kao jedan od najuspešnijih studenata. Tako je usavršila srpski jezik, a govori i francuski koji je učila tokom školovanja.

Studiranje mi je uz podršku roditelja proteklo jako lako. Naravno, medicina zahteva dosta odricanja, tako da izlasci i sve ono što radi moja generacija mi je bilo malo udaljeno. U slobodno vreme sam imala svoj hobi slikarstvo, pa umesto izlazaka sam u pauzi između učenja slikala – navodi ona.

“Kada je najteže, ja ostanem”

Poslednji put je u Palestini bila 2012. godine, pa kaže da su granice nepristupačne zbog ratnog stanja i da postoje velike liste čekanja.

Tamo živi rodbina njenog oca, a njegove priče su joj takođe bile motivacija tokom studiranja.

Najveća motivacija mi je bio tata koji je svoje studiranje počeo na engleskom jeziku i koji mi je rekao da je razumeo samo “dobar dan i doviđenja” kada bi ušao na predavanjima. Njegove priče su me motivisale da kada je najteže ostanem tu i ispratim predavanja i sve te obaveze – priseća se Julija.

Veliku podršku je imala i od svojih kolega sa Medicinskog fakulteta.

Ljudima je uvek zanimljivo kada je neko sa strane pogotovo zbog različitosti jezika, kulture, vere. Naravno da sam imala podršku prijatelja koji su takođe delom zaslužni za moj uspeh, učili smo i preispitivali se zajedno – dodaje.

Pored odličnog uspeha na fakultetu dosta pažnje je posvetila i praktičnom radu. Imala je nekoliko učešća na Biomedicinskom kongresu studenata na Kopaoniku, a praksu je radila na Neurohirugiji.

Planira da nastavi studije i upiše specijalizaciju na hirurgiji, za koju kaže da je u tesnoj vezi sa slikarstvom.