Preporuke stručnjaka – merenje amonijaka u Pirotu sada prioritet, građani da ograniče boravak napolju

Iako se stručnjaci slažu da je najveća opasnost prošla nakon curenja velike količine amonijaka u blizini Pirota, profesorka Amelija Đorđević građanima preporučuje da i dalje ne borave napolju duže od sat vremena, a nadležnima da što češće, na što više mesta i pravilno mere koncentracije ovog opasnog gasa koji je i dalje u vazduhu.

Profesori iz Niša se slažu da amonijak jeste opasan gas, ali da građani ne treba da paniče, jer je procena da je najgore prošlo.

Iako amonijak ne može dugo da živi, kako su pojasnile njene kolege, Amelija Đorđević, redovna profesorka Fakulteta zaštite na radu, objašnjava da je vreme boravka amonijaka u vazduhu oko 5 dana, ali da trenutno situacija u Pirotu i okolini nije suviše rizična.

Međutim, napominje da je sada najvažnije da nadležni pravilno mere koncentracije ovog opasnog gasa, da to bude ciljano i usmereno u naseljene oblasti, kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.

Takođe smatra da je dobro što su na terenu mobilne stanice, jer ne moraju da se fiksiraju samo na jedno ili dva mesta, ali napominje da je važno da odabir mernih mesta bude pravilan, kao i način uzorkovanja.

Ograničiti boravak napolju do sat vremena

Piroćanci ove zime već udišu zagađen vazduh, pa profesorka objašnjava kako to sada izgleda – kada se zagađenje pomeša sa amonijakom i koliko dugo će takav vazduh da dišu.

U Pirotu se dešavalo da budu dani sa povećanim koncentracijama suspendovanih čestica, pa postoji mogućnost da sada dođe do procesa apsorpcije i adsorpcije između tih suspendovanih čestica i amonijaka i da u sastavu samih čestica bude nešto povećana koncentracija amonijaka ili bude prisustvo amonijaka kao posledica tog akcidenta. Trebalo bi očekivati da ta koncentracija amonijaka u sastavu suspendovanih čestica bude nešto povećana i nakon prestanka curenje amonijaka, negde tu do 5 dana bi se to moglo očekivati – pojašnjava.

Građane brine to što amonijak i dalje curi, jer su nadležni procenili da je tako najbezbednije, a profesorka kaže da je normalno da su zabrinuti, ali da je u ovom trenutku najbitnije da se pridržavaju mera koje dobijaju od Štaba za vanredne situacije, a i sama daje neke preporuke.

Dobro je da što manje borave na otvorenom, možda eto stavljati i vlažne tkanine na prozore, vrata, spolja, kako bi se smanjio prodor amonijaka iz spoljašnjeg ambijentalnog vazduha unutar prostorija. Ali ja zbilja očekujem da su to jako manje koncentracije, jer je već par dana prisutno to curenje, verovatno je i protok curenja manji i mislim da je glavni rizik prošao, što se tiče nekih ozbiljnih posledica koje mogu nastati sada ovim udisanjem – zaključuje.

Ljudima poručuje i da imaju strpljenja i nada se da će se sve rešiti za par dana, ali da je za to neophodno da nadležni upravljaju rizicima, da preduzimaju preventivne mere i sprovode ih, kao i da unapred predvide moguće rizične događaje.

“Amonijak može da bude i fatalan”

Kada je cisterna ispala iz šina i amonijak naglo završio u vazduhu bilo je opasnosti, slažu se stručnjaci, a to potvrđuje i činjenica da je više osoba hospitalizovano, a bilo je preminulih.

Profesorka smatra da je tada trebalo da se primeni metodologija za brzu procenu rizika, a objašnjava i zašto.

Za izlivanje amonijaka iz cisterne kapaciteta 20 tona, ja mislim da je toliko imao kapacitet cisterne, potrebno je da se odredi zona visoke smrtnosti i za tu količinu amonijaka u trenutku samog curenja zona visoke smrtnosti je negde oko 60 m polukružnog oblika, sa poluprečnikom od 60 m. To znači da se u toj zoni može očekivati da ljudi koji borave do 30 minuta mogu da imaju fatalne ishode prilikom inhalacionog unosa – napominje.

Zato smatra da je trebalo zabraniti prisustvo svima koji nisu stručni, niti zaduženi za bezbednost, da borave u blizini nesreće, jer posledice udisanja amonijaka, kao što se i ispostavilo, mogu biti fatalne.

Nakon toga dolazi do širenje amonijaka, takođe se formira jedna zona, to je zona ireverzibilnih efekata i ona se formira za tu količinu amonijaka koji ističe iz cisterne u momentu kada ističe, negde do 400 m i u toj zoni ne dolazi do pojave smrtnog ishoda ili je verovatnoća od pojave smrtnog ishoda jako mala, s tim što se javljaju drugi toksični efekti samog amonijaka – ističe profesorka.

Profesorka objašnjava i da, pošto je amonijak lakši od vazduha i ide u više slojeve, pod uticajem vazdušnih strujanja formira se toksični oblak, koji u zavisnosti od brzine isticanja amonijaka iz cisterne, kao i meteoroloških uslova, može da ugrozi stanovništvo i koje je udaljeno od mesta iskliznuća.

Ako se uzmu neki predikcioni modeli i neki očekivani meteorološki parametri, onda bi se moglo očekivati da je zona visoke ugroženosti nakon podizanja toksičnog oblaka negde do 2 km, umerena ugroženost bi bila negde do 5 km i zona manje ugroženosti bi bila negde do 10 km. Ono što nije dobro ukoliko dođe do pojave inverznih slojeva i ukoliko su te inverzije na manjim visinama, onda će vreme zadržavanja amonijaka biti duže, povećavaju se koncentracije pri stalnom isticanju i onda se jasno povećava i sam rizik stanovništva prilikom inhalacionog unosa – dodaje.

Ističe i da nisu ugroženi samo građani koji žive blizu mesta nesreće, jer postoji mogućnost da se “oblak zagađenja” prenosi vazdušnim strujanjem, a u zavisnosti od brzine i pravca vetra može doći i do prekograničnog zagađenja i u nekim udaljenijim gradovima, ali samo ako bude padavina.

Izvor: JuzneVesti

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs