Beogradski dani Kamenka M. Markovića

Pišem ovih nekoliko rečenica, uveren, da će jednoga dana neki od Markovićevih studenata ili neko novinarsko pero ispisati priču o ovom neobično darovitom čoveku: profesoru Univerziteta, istoričaru umetnosti, pesniku, slikaru, piscu, likovnom kritičaru, organizatoru kulturnih aktivnosti – osobi koja nikada nije bila član nekog udruženja. Zato smatram da će svaki napisani tekst o njemu biti korisna gradja za jednu celovitu priču, ma kada ona bude pisana.

Po završetku Umetničke škole u Beogradu, studirao sam novinarstvo, Kamenko Marković je bio na početku magistarskih studija, zaludjen Rembrantom. O njemu nije prestajao da priča i dok smo ručavali pasulj sa rebarcima u restoranu „Drina,“ u Karadjordjevoj ulici, preko puta Glavne autobuske stanice. Sa posebnom pažnjom pratio sam Markovićevu aktivnost na polju slikarstva jer sam pisao za „Omladinske novine“, i jedan broj drugih novina u kojima sam pravio osvrte na kulturna dešavanja u Beogradu.

Markovićevu izložbu u Centru za kulturu i umetnost u Rakovici, publika je dobro prihvatila. Nekoliko dana potom, u lokalnom listu, osvanuo je, njoj posvećen, jedan opširan, topao osvrt iz pera glavnog urednika. Veliki zaljubljenik u Rembranta, Marković je u svojoj originalnosti išao do skromnosti. Njemu kao da je bilo malčice neprijatno što je za nekoliko dana prodao desetak slika. Jedna otmena beogradska dama sa stanom u Palmotićevoj ulici, kupila je pet Markovićevih pejzaža. Na tri od njih, šepurile su se grane jednog oniskog stabla trešnje, vidjene iz tri različita ugla, a na drugima, ta ista trešnja šćućurena pored jednog oronulog zida kućerka koji se raspadao od nebrige i vremena nedaleko od Opsarvatorije na Zvezdari, gde je Kamenko Marković u to vreme živeo. Nijedna njegova slika nije bila potpisana, ako se potpisom naziva onih nekoliko slova, koja predstavljaju jedno ime, ali su sve njegove slike potpisane njegovom dušom. Tako, kada sam mu rekao da sam naumio da istaknem vrednosti njegovog talenta, preklinjao me je, i to sasvim odlučno, da to ne činim, već da samo nešto uopšteno napišem o toj izložbi. Smerno sam se pokorio toj njegovoj želji.

Izvor / Saznaj više: niskevesti.rs