Srbija i demografija: Pet razloga zbog kojih je Srbija izgubila 55.000 stanovnika prošle godine

Postoje li idealni uslovi za stvaranje porodice ili je želja ta koja nadjača mogućnosti – pitanje je oko kog Slobodan Delić, 39- godišnji ugostitelj iz Mladenovca, nema dilemu.

Kaže da on i njegova supruga nisu imali mnogo kada su dobili prvo dete, a da se situacija nije promenila ni danas kada ih imaju troje – bili su i ostali podstanari i vode kafić u lokalu koji iznajmljuju.

„Da sam se bavio time, mnogo toga bi mi zapravo nedostajalo za začetak porodice”, ističe Delić za BBC na srpskom.

Bračni par Zubić iz Pančeva želi prinovu, ali smatraju da pre toga treba da reše neka pitanja i „poprave uslove za roditeljstvo”.

„Sada kad smo završili fakultete i imamo poslove i primanja, želimo da rešimo stambeno pitanje, što je jedna od najvažnijih stvari ako hoćete da stvorite porodicu”, kaže Milica Zubić, 30-godišnja filološkinja, za BBC na srpskom.

Statističari i demografi, koji problemu nataliteta pristupaju kroz podatke i brojke, decenijama unazad upozoravaju na lošu sliku i činjenicu da svake godine u Srbiji više ljudi umre nego što se rodi – a prethodne godine postavljen je još jedan negativan rekord.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj živorođene dece u Srbiji na godišnjem nivou prvi put je pao ispod 62.000, a u istih 12 meseci broj umrlih nadmašio je broj rođenih za više od 55.000.

Smrtnost je u 2020. porasla zbog pandemije korona virusa, faktora koji se nije mogao predvideti u demografskim projekcijama i koji je negativno uticao na prirodni priraštaj zbog starosne strukture srpskog stanovništva, ističe za BBC na srpskom Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju i statistiku zdravstva u RZS.

Sve negativniji prirodni priraštaj za Srbiju nije novost – on raste već više od 30 godina, pre svega zbog smanjenja broja rođenih i prilično nepovoljne starosne strukture, smatra Vladimir Nikitović, demograf u Institutu za društvene nauke u Beogradu.

„Demografski trendovi se sporo menjaju, pa se ne može očekivati da smanjenje i starenje populacije u Srbiji prestane u bliskoj budućnosti – možemo možda samo usporiti taj proces i to je prilično deprimirajuća činjenica”, ističe on za BBC na srpskom.

Dok je pandemija uticala na uvećanu stopu smrtnosti u 2020. godini, stručnjaci ističu niz faktora koji doprinose sve manjem broju rođene dece u Srbiji.

1. Odlazak mladih iz Srbije i unutrašnje migracije

„Odliv mozgova” vrlo je popularna tema rasprava u Srbiji, a dostupne brojke o godišnjem broju iseljenika značajno se razlikuju.

U izveštaju Njuzmaksa iz maja ove godine spominje se da svake godine i „više od 60.000 ljudi” trajno napušta zemlju.

Demograf Vladimir Nikitović smatra da je određivanje tačnog broja emigranata „pitanje od milion dolara”, jer u Srbiji zvanični populacioni i migracioni registri „još uvek nisu zaživeli”.

Iako je nejasan tačan broj imigranata, većina podataka ukazuje da značajan deo čine mladi koji zbog obrazovanja, posla ili boljih uslova života napuštaju Srbiju.

Procenat mladih koji žele da napuste Srbiju je veći od 50 odsto, a za takav stav zasnovan je uglavnom na ekonomskim i društveno-političkim motivima, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih u Srbiji (KOMS) za 2020. godinu.

Njima se u januaru prošle godine priključio i Milorad Lučić.

Ovaj 27-godišnji kuvar, koji je rođen i odrastao je u Beogradu, sa suprugom živi u Oberštaufenu, mestu na jugu Nemačke nadomak granice sa Austrijom.

Prethodno je sa suprugom radio na turističkom brodu koji plovi po Evropi, a onda su odlučili da trajno ostanu u Nemačkoj, gde je ona živela.

„Malo je bilo komplikovano da dobijem papire, ali sam uspeo uz garancije poslodavca”, objašnjava on.

Lokalna samuoprava pokriva i 60 odsto svih troškova vrtića, a obrazovni sistem je „sjajno i moderno” uređen, dodaje on.

Odlaskom mladih u reproduktivnim godinama Srbija gubi „osnovu za rađanje” i to dovodi do sve nepovoljnije starosne strukture stanovništva u Srbiji, smatra Bjelobrk iz RZS.

Ona napominje da se ovaj problem ne odražava samo na odlazak ljudi iz zemlje, već i na unutrašnje migracije – po pravilu iz manjih i siromašnijih u veća i razvijenija mesta.

„Beograd negativan prirodni priraštaj godinama sanira zahvaljujući dolasku velikog broja ljudi iz devastiranih i manje razvijenih delova Srbije”, objašnjava Bjelobrk.

Republika Srbija pokrenula je projekat dodele bespovratnih sredstava bračnim i vanbračnim parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama kako bi se smanjile migracije u velike gradove.

Konkurs je raspisan 28. juna ove godine, a do 1. novembra je odobren novac za kupovinu 352 seoske kuće u okviru ovog projekta, navodi se na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Srbija je 2020. godine osnovala Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a resorni ministar postao je Ratko Dmitrović.

Država nudi roditeljski dodatak za decu rođenu posle 1. jula ove godine – za prvo dete roditelji mogu računati na jednokratnu pomoć od 106.412 dinara, za drugo 255.391 dinar raspoređen na 24 mesečne rate, za treće 1.532.346 dinara na 120 mesečnih rata i za četvrto dete 2.298.519 dinara raspoređeno na isto toliko rata.

Takođe, isplaćuje se dečiji dodatak porodicama sa nižim primanjima i kreće se od 3.192 do 5.746 dinara mesečno po detetu.

Bračni par Delić prima pomoć od države u visini od „oko 100 evra mesečno”, što je „korektna finansijska pomoć za njihove uslove”, kaže Slobodan Delić.

„Takođe, koliko sam upućen, nećemo morati da plaćamo vrtić za treće dete”, dodaje on.

A šta se dešava sa zemljama u koje odlaze mladi iz Srbije?

Velike evropske zemlje poput Nemačke, Francuske ili Velike Britanije takođe imaju niske stope rađanja, nekada su bile i niže od Srbije, ali ne upadaju u ovu zamku zbog uvoza radne snage, napominje Vladimir Nikitović.

„U te zemlje se doseljava radno sposobno stanovništvo u reproduktivnim godinama i tako ubijaju dve muve jednim udarcem – dolazi im radna snaga i pospešuje se natalitet”, objašnjava ovaj demograf.

2. Odlaganje rađanja i reproduktivno zdravlje

Prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu.

Pedeset godina ranije, prvorotkinje su se u proseku porađale se 22,2 godine, 2000. godine ta granica stajala je na 24,9 godina, a 2010. godine na 27,2 godine.

Milica Zubić iz Pančeva planira da proširi porodicu sa 32-godišnjim suprugom Milanom, a do sada to nije uradila zbog stručnog usavršavanja i želje da omogući porodici bolje uslove za život.

„Prvo je trebalo završiti fakultet, pa steći radno iskustvo i sada mi je preostalo da rešimo stambeno pitanje”, navodi ona.

Milan ima sličan stav, ali i jednu dilemu – da li su okolnosti za podizanje dece danas teže ili samo služe kao izgovor za odlaganje rađanja?

„Ali, naši roditelji su gajili decu u mnogo gorim okolnostima, pa šta nama fali?”, pita se ovaj grafički dizajner.

Broj prvorođene dece u Srbiji u 2020. godini iznosio je 28.466, za 1.190 manje nego godinu dana ranije, a zabeležen je i pad kod drugorođene i trećerođene dece, pokazuju podaci koje su prikupili u RZS.

Šta piše u izveštaju RZS za 2020. godinu?

Broj živorođenih beba u 2020. godini u Srbiji bio je 61.692, dok je 116.850 lica umrlo u istom periodu.

Prirodni priraštaj je prošle godine bio – 55.158, što je najveći negativni prirodni priraštaj od kada se vodi statistika, a stopa prirodnog priraštaja iznosila je negativnih osam promila – za 2,7 promila manje nego u 2019. godini.

Prirodni priraštaj je razlika između broja živorođenih i broja umrlih u jednom periodu, a stopa prirodnog priraštaja predstavlja istu razliku, ali na 1.000 stanovnika, navodi se na sajtu Ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u Vladi Srbije.

Region Južne i Istočne Srbije imao je najlošije rezultate sa negativnih 11,1 promila, stopa prirodnog priraštaja Šumadije i Zapadne Srbije bio je na negativnih 8,8 promila, a u Vojvodini na negativnih 7,5 promila.

Situacija je nešto povoljnija u većim gradovima, delom i zbog migracija stanovništva iz manjih mesta – stopa prirodnog priraštaja u Beogradu je u 2020. godini bila na negativnih 4,9 promila, Novi Sad na negativna 1,2 promila, a Niš negativnih 7,9 promila, pokazuju podaci RZS.

Samo tri od 174 opštine u Srbiji imale su pozitivne stope prirodnog priraštaja u 2020. godini – Tutin (sedam promila), Novi Pazar (4,4 promila) i Preševo (1,4 promila).

Opština sa najlošijim rezultatima u 2020. godini je Crna Trava, gde je zabeležena negativna stopa prirodnog priraštaja od 30,9 promila.

Procenjuje se da je broj stanovnika Srbije u 2020. godini iznosio 6.899.126.

Da stvari ne idu na bolje potvrdila je i državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić, koja je saopštila da je u prvih 10 meseci 2021. godine u Srbiji rođeno 794 bebe manje nego u istom period prošle godine.

Izvor: juznevesti.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs