Intervju sa niškim bendom Voodoo

Radi ono što voliš
Razgovarala: Jovana Kovačević

Niški bend Voodoo nedavno je, nakon duže pauze, izbacio novu pesmu pod nazivom Washed away. O tome, ali i o njihovom celokupnom muzičkom radu, redakcija Pressinga razgovarala je sa Nikolom Ćirićem – Ćirom (vokal) i Veljkom Grujićem – Grujom (bas gitara). Pored njih, bend čine Lazar Miladinović (lead gitara), Lazar Krmpot (bubnjevi) i Petar Milisavljević (ritam gitara).

Uz fakultet, koji im predstavlja glavnu obavezu, Voodoo ozbiljno shvata redovno dolaženje na probe, kao i svirke, među kojima se često nađe i neka humanitarnog karaktera. Ipak, kako ističu Ćira i Gruja, muzika je za njih nešto što rade iz ljubavi a najvažnije im je da stvaraju i da se pritom zabavljaju.

Kako ste došli na ideju da osnujete bend?
GRUJA: U Gimnazji Bora Stanković postoje Borini dani na dan škole i jedan od tih se zove “Bora ima talenat”. Mi smo tog dana imali i test, i da bismo ga izbegli, Milan Ćirić, naš bivši gitarista, i ja smo se prijavili za takmičenje. On je znao da svira gitaru, ja nisam znao apsolutno ništa. Tri sata smo vežbali jer smo se prijavili istog dana kada se održava; ja sam pevao, on je svirao i pevao. Odsvirali smo, obrukali se pred školom i izašli. Posle je profesorka došla da nas traži jer smo osvojili treće mesto. Onda smo shvatili da muzika možda ipak jeste za nas. Milan je predložio da napravimo bend, i pitao Lazara Miladinovića, našeg trenutnog gitaristu, da uđe u bend, Lazar je onda našao druge članove, koji nisu više bendu, i tako smo se okupili.

Kako su izgledali vaši počeci?
GRUJA: Prva proba je bila užasna ali nama je bilo zanimljivo. Ja nisam znao šta je ritam, šta je ton, jer zapravo nisam slušao muziku do prve godine srednje škole. Laza je svirao gitaru dugo; Milan je bio školovan muzičar, ali mi smo bili malo neozbiljni i nismo slušali njegove savete. Lazi je uvek bilo zanimljivo da bude nenormalno glasan. Ja sam uvek ispadao iz ritma ali to tada nisam ni čuo, tako da mi nije bilo ni bitno. Bubnjar je prvi put seo za bubnjeve na našoj prvoj probi, a sada je jedan od najboljih bubnjara u Nišu. Bili smo užasni ali nam nije bilo dosadno. Zamalo da se raspadne bend ali sam im ja dao dodatnu motivaciju time što sam zakazao svirku a da nikome nisam rekao i onda smo protiv naše volje morali da spremimo deset pesama za dve nedelje. To su bile izuzetno lake pesme, ali smo opet uspeli da zabrljamo na svirci i tada sam shvatio da ljudi to i ne primećuju kada se lepo provode. Nismo odustali, menjali smo članove konstantno, i na kraju smo došli do sadašnjeg sastava.

Gde pronalazite inspiraciju za pisanje pesama?
ĆIRA: Nema posebne inspiracije, kad smo bili tinejdžeri sve nas je inspirisalo. Imamo dva albuma, za koje smo tekstove pisali Gruja i ja – nakon probe odemo kod njega kući, i uglavnom ako smo tad umorni, pišemo kako smo umorni, ako smo imali neku neprijatnu situaciju nekada, pišemo o tome, pišemo o onome šta nam se desilo. Ali ništa nije bilo vezano za nas konkretno, već su to bile uopštene teme koje se mogu odnositi na bilo koga; pisali smo i o religiji, i o politici. Tekstovi nisu fantazivni, uglavnom su realni i društveni.

GRUJA: Hteli smo sve to što smo pisali, što smo osećali, da napišemo kao da se ne radi samo o jednoj individui koja to oseća, nego da uhvatimo te društvene probleme, ono što u sklopu društva može bilo kome da se desi.

Možete li mi reći nešto više o novoj pesmi?
ĆIRA: Uglavnom, to je bio period kad sam ja izašao iz benda na neko vreme. Ostali su hteli da naprave pesmu o tome kako ja nisam bio u bendu, kako se oni osećaju kad nisam tu. Igrom slučaja sam se vratio posle godinu i po dana i čuo sam tu pesmu koju su napravili. Oni su imali i akordaciju i ceo instrumentalni deo, a ja sam video potencijal, dodao svoj tekst, svoju priču, i opisao neku našu situaciju koja se tad desila. Uglavnom je tekst fokusiran na mene. Govori o tome kako imam neke probleme, kako preispitujem ko sam ja u stvari, koja je moja svrha, ali u toku tog razmišljanja o tome, a to je dug period, utičem loše na druge, na sebi drage osobe, na porodicu, na drugare, pogotovo na bend. Opisao sam to kroz pesmu i uglavnom je to pomoglo i meni i drugima. Dokumentovali smo te frustracije, imamo ih ispisane i onda ne moramo da se borimo sa time u glavi, nego ih vidimo ovako u fizičkoj formi i to nam pomaže da prebrodimo to. Uglavnom, komunicirali smo kroz pesmu.

GRUJA: Zanimljiva stvar za ovu pesmu – refren je naša perspektiva, kako smo mi gledali na tu situaciju, a strofe i kraj su njegova perspektiva. Za razliku od svih drugih pesama, ovo je prva koja je i lična i fokusira se na jednu individuu i na konkretnu njegovu situaciju a ne na nešto uopšteno. Shvatili smo da nismo toliko informisani da pravimo društvene tekstove sa političkom i religioznom tematikom, pa smo odlučili da zadamo sebi nešto malo lakše. Tako smo samo mislili, a zapravo ovo uopšte nije bilo lakše. Najveći trud uložili smo za ovu pesmu. Trebalo nam je skoro godinu dana. Nikad nismo toliko dugo pravili pesmu, obično jednu pesmu završimo za jednu ili dve probe. Baš smo veliki napor i trud uložili. Ovo nam je prva Pesma, sve prethodno su bile pesmice.

Više iz ovog intervjua možete naći na: pressing.rs