DA LI SRBIJA “NIJE NI BLIZU” REŠENJA? Istražujemo kakav je položaj LGBT zajednice

Svake godine u septembru uoči Parade ponosa raspravlja se o pravima osoba koje organizuju šetnju i onih koji u njoj učestvuju, pripadnika LGBTQ+ zajednice. Slogan “Nismo ni blizu” koji ove godine obeležava Nedelju i Paradu ponosa sugeriše da oni sami nisu zadovoljni postignutim, iako se njihovi zahtevi svode uglavnom na, naizgled jednostavu – ravnopravnost.

Ko je kriv što se nikuda nije stiglo – pitanje je koje muči što pripadnike, što aktiviste koji se zalažu. Država, javno mnjenje, organizacije… Potencijalnih adresa je mnogo.

Kako za EURACTIV kaže Goran Miletić, direktor Beograd Prajda, glavnog organizatora, slogan “Nismo ni blizu” je poruka koja se šalje LGBT zajednici i javnosti, ali ne samo njima.

“Prvenstveno vlastima kako bi konačno počeli sa ispunjavanjem zahteva koji su često prepoznati i u Akcionim planovima resornih ministastava“, kaže naš sagovornik.

Poštovanje ljudskih prava LGBT zajednice, upozorava Miletić uoči Prajda koji je najavljen za subotu (9. Septembar), u Srbiji je na prilično niskom nivou.

“U proteklom periodu je bilo naznaka da idemo u pravom pravcu. Bilo je promena koje su bile spore ali vidljive. Bilo je i nagoveštaja da ćemo dobiti nove zakone, a da će primena postojećih biti bolja. Međutim, svega toga gotovo da i nema i trenutno nema nikakvog napretka, dok su LGBT osobe i dalje žrtve nasilja i diskriminacije, a sve to dok država odbija da prizna životne zajednice u kojima žive”, govori Miletić.

On, ipak, smatra da se mnogo toga promenilo ako se poredi 2023. Godina sa 2001. Kada je bio prvi pokušaj organizovanja Prajda il isa 2009. Kada je Prajd krenuo da se organizuje za stalno.

“Naprimer, 2001. godine, nismo imali gotovo nijedan zakon koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Vidljivost je bila taboo i odgovor na nju je bilo ogromno nasilje, a predstavnici institucija nisu želeli ni da razgovaraju da LGBT zajednicom. Do 2009. smo dobili dosta zakona koji prepoznaju seksualnu orijentaciju, kao i krovni zakon o zabrani diskriminacije, ali i tada je Prajd bio nemoguć, a institucije veoma neprijateljski nastrojene prema LGBT zajednici”.

Asistencija Grada i policije

Od tada, kaže, Prajd je moguće organizovati uz asistenciju Grada i policije, kanali komunikacije postoje, doneseni su neki novi zakoni, a stigli smo i do usvajanja Zakona o istopolnim partnerstvima.

“Imamo Prajd info centar u centru Beograda, dobili smo organizaciju EuroPride uz podršku države itd. Međutim, praktični aspekti života se nisu promenili i nasilje, diskriminacije, negiranje životnih zajednica i rodnog identiteta LGBT osoba su i dalje svakodnevni.”.

Miletić se dotakao i teme usklađivanja standarda sa Evropskom unijom

“Srbija ne može biti članica EU ako uporno odbija da donese zakone koji predstavljaju međunarodnu obavezu koja proističe iz presuda Evropskog suda za ljudska prava”.

On je podsetio da je Prajd u Srbiji zabranjivan pet puta, a da iz toga, kako ističe, nismo ništa naučili.

“Iako su Slovenija, Hrvatska i Crna Gora legalizovali zajednice istog pola, u Srbije se to odbija bez ikakvog objašnjenja. Govor mržnje prolazi bez reakcije vlasti, a često i slučajevi napada koji su vidljivi u javnosti. Srbija će u toku evropskih integracija drastično morati da unapredi poštovanje ljudskih prava LGBT zajednice”

Izvor / Saznaj više : mondo.rs