Mladi niški pesnik objavio zbirku „Kako kentauri nose pantalone“ – poetsko suočavanje s identitetom

„Zamislio sam tog nekog idealnog muškarca koji bi postojao umesto mene… Da li bi on radio neke stvari koje ja ne radim, da li bi bio ono što ja nisam?“, kaže Kostić, objašnjavajući pozadinu naslovne pesme, koja je istovremeno i idejna okosnica cele zbirke.

Zbirka, objavljena u izdanju Niškog kulturnog centra, podeljena je na dva ciklusa. Prvi obuhvata pesme o detinjstvu i porodičnom okruženju, dok drugi tematizuje period adolescencije i iskustva rane mladosti – nove, neistražene odnose i unutrašnje sukobe.

Motiv oca zauzima centralno mesto, kao figura čije je prisustvo u detinjstvu bilo fragmentarno, distancirano i emotivno zatvoreno:

Otac je zatvorenog tipa, vrlo malo pokazuje emocije… Odlazi u druge gradove da radi, i tu se stvara distanca – priča.

Upravo ta praznina i emotivna nevidljivost oblikuju pesnikov kasniji pogled na mušku ranjivost, očekivanja, odgovornost i bol. Kostić ispisuje stihove koji preispituju da li muškarac treba da bude snažan ili osetljiv, da li mu je „dozvoljeno“ da traži pomoć, govori o mentalnom zdravlju, pokazuje slabosti i slično.

Izvor / Saznaj više : juznevesti.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs