Ko je bio Hermes, bog trgovine i glasnik bogova: Upoznajte bliže 12 Olimpljana

Najmlađi od svih Olimpljana, sin Zevsa i Maje, prvog dana svog života ukrao je Apolonova goveda, pa izmislio liru i pastirsku frulu.

Hermes, bog trgovine i proricanja, granicâ i putevâ i putnikâ, atletâ, bog brzine, lukavstva, govorništva, dovitljivosti, glasnik bogova i pratilac dušâ u Podzemlje, bio je najmlađi od svih Olimpljana, sin Zevsa i Maje, najlepše Plejade, kćerke Atlasa.

Rodio se u jednoj pećini na planini Kilini u Arkadiji, i odmah postao vlagolan, „božanski prevarant”, dovitljivi genije. Par sati po rođenju ukrao je Apolonu volove, na kopita im stavio čizme da zametne trag, i odveo ih do Pilosa.

Tamo je dva žrtvovao, kožu im prikovao na kamenje, skuvao meso za jelo, a ostatak spalio. Zatim je pronašao prazan kornjačin oklop, i shvativši da on može da posluži kao zvučna komora, preko njega zategao tetive i napravio prvu liru.

U međuvremenu, Apolona, koji je tražio svoje volove, neki su seljaci uputili na dečaka koji je prošao tuda sa stokom; kada ga je napokon otkrio, bio je spreman da zameni volove za liru, oduševljen zvukom koji je pravila.

Dok se on brinuo o životinjama, Hermes je izmislio i izradio pastirsku frulu, pa je Apolon, čuvši kako zvuči, poželeo i nju. U zamenu je ponudio zlatan štap koji je uvek nosio sa sobom kad čuva goveda. Ali Hermes je hteo da ga stariji bog poduči i veštini proricanja.

Apolon je pristao, pa su njih dvojica postali prijatelji, uz Hermesovo obećanje da više neće krasti od njega, dok ga je Zevs, zadivljen njegovom veštinom ubeđivanja i cenjkanja, postavio za svog ličnog glasnika. A kasnije je Hermes izmislio i muzičke tonove, astronomiju, težine i mere, pesničenje, gimnastiku, gajenje maslina.

Postoji dodatak ovoj priči: dok je krao Apolonova goveda, video ga je čovek po imenu Bat, i u zamenu za nagradu, pristao da ga ne otkrije, zaklevši se mladom bogu, koji se zatim vratio u drugom obličju kako bi testirao njegovu vernost: ali Bat mu je odmah odao tajnu, pa ga je ljutiti Hermes pretvorio u kamen.

Sem u takvim situacijama, bio je naklonjen smrtnicima; pomogao je Perseju, kada je ovaj krenuo da se suoči sa gorgonom Meduzom, tako što mu je, po jednoj priči, posudio svoje čarobne krilate sandale, koje su nosiocu davale sposobnost da leti.

Neki kažu da je junaku dao i šlem nevidljivosti, poznat i kao „šlem tame”, koji je on sâm nosio kada je išao da uništi giganta Hipolita, u ono vreme duboke drevnosti kada su se sinovi Gaje, boginje Zemlje, digli na ustanak protiv Olimpljana.

To su samo neki od mitova u kojima Hermes igra centralnu ili ključnu ulogu; prebogata je grčka mitologija da bi sve stalo u jedan tekst, pa pomenimo još samo to, da je on nimfi Kalipsi doneo Zevsovu zapoved da oslobodi Odiseja, i da je on taj koji je kralju Itake posle dao misterioznu biljku moli, koja ga je zaštitila od Kirkinog otrova i čarolije.

Njegov osnovni simbol je kaducej, štap oko kojeg su obmotane dve zmije, na vrhu kojeg se nalazi ogledalo i ponekad krila. Prvo je to bio običan štap od vrbovine s isprepletenim vrpcama, znamenje heralda; dodatak zmija mitologija objašnjava pričom o Hermesu koji je tim štapom razdvojio dve sukobljene zmije, i upleo ih kako bi živele u miru.

Kao što rekosmo, vodio je duše umrlih u Podzemlje; u svojstvu zaštitnika putnikâ, prikazivan je kako nosi šešir od slame širokog oboda, kakav su nosili putnici kako bi se zaštitili od dugog izlaganja suncu.

Njegov rimski pandan je bio Merkur: kao i kod ostalih božanstava, može se reći da je to isti bog, samo pod drugim imenom. A ime najverovatnije dolazi od reči herma, „kamena gomila” (takođe i rani oblik skulpture u Grka), mada i za njega, kao i za većinu grčkih bogova, kažu da je moguće pred-grčko božanstvo.

Izvor: Telegraf.rs