Amerika kuje planove za “BLISKOISTOČNI NATO”: Oživljava ideja kojoj se Putin žestoko protivi i koja će ga RAZBESNETI

U junu je jordanski kralj Abdulah II izazvao pometnju kada je rekao da će podržati uspostavljanje vojnog saveza nalik NATO-u na Bliskom istoku. Američki predsednik Džo Bajden, tokom svoje nedavne posete regionu, potvrdio je svoju posvećenost “napredovanju regionalno umrežene vazdušne i protivraketne odbrane i suprotstavljanju proliferaciji bespilotnih vazdušnih sistema i projektila nedržavnim akterima koji ugrožavaju mir i bezbednost regiona”.

Izraelski ministar odbrane Beni Ganc bio je najentuzijastičniji zagovornik ideje o regionalnom odbrambenom savezu i tvrdio je da je de fakto savez između Izraela i nekoliko arapskih zemalja Zaliva već uspešno aktiviran protiv vazdušnih pretnji iz Irana.

Bez obzira da li će poprimiti oblik punopravnog saveza ili ne, postoje zanimljive paralele između pakta protivvazdušne odbrane koji Sjedinjene Države predlažu za Bliski istok i NATO-ovog sistema protivraketne odbrane u Evropi. Kako piše “Forin polisi”, rastuća pretnja koju predstavljaju iranske rakete i strah da bi Teheran mogao da ih upotrebi za nuklearno oružje bili su ključni pokretači napora SAD u poslednjih 20 godina da razmeste raketni odbrambeni štit, kako u Evropi, tako i na Bliskom istoku.

Bez obzira na pretnje Rusije NATO-u, Alijansa je dugo tvrdila da odbrambeni sistem koji se razvija u Evropi postoji da bi se suprotstavio pretnjama “van evroatlantskog područja” – drugi izraz za Iran.

Još 2015. godine, nakon potpisivanja iranskog nuklearnog sporazuma, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je stoga primetio da više nema razloga da Sjedinjene Države održavaju svoju evropsku protivraketnu odbranu. Lavrov je dobio svoj znak od američkog predsednika Baraka Obame, koji je u aprilu 2009. izjavio da kada iranska pretnja bude “eliminisana”, više neće biti potrebe za protivraketnom odbranom u Evropi.

Ipak, s obzirom na to da Bajdenova administracija sada priznaje da se šanse za oživljavanje nuklearnog sporazuma smanjuju iz dana u dan, NATO-ov antiraketni štit je opet dobio svrhu. Čvrsta podrška Irana ruskom ratu u Ukrajini – uključujući izveštaje da Teheran Rusiji isporučuje borbene dronove – mogla bi da oživi zabrinutost o potencijalnoj iranskoj pretnji Evropi. Istovremeno, u Evropi postoji i pojačan strah od ruske raketne pretnje. Čak je i Berlin, dugogodišnji prijatelj Moskve, izrazio interesovanje za kupovinu sistema protivraketne odbrane kako bi se zaštitio od Rusije.

Pored značajnog unapređenja svog nuklearnog programa, Iran poseduje najveći i najsofisticiraniji raketni arsenal u regionu. Iran ima rakete koje mogu da dosegnu ciljeve na Bliskom istoku, u Turskoj i jugoistočnoj Evropi. Кrajem 2018. Iran je navodno testirao balističku raketu srednjeg dometa koja bi potencijalno mogla da pogodi veći deo južne i istočne Evrope – verovatno uključujući ciljeve u Francuskoj.

Neki eksperti su upozorili da će Iran verovatno doživljavati bezbednosnu saradnju Izraela i zalivskih država pod sponzorstvom SAD kao “ofanzivni savez”, što bi ohrabrilo režim da pojača svoj nuklearni program i eskalira vojne operacijea. Bliska saradnja, a kamoli savezništvo, mogla bi da produbi postojeće podele i ugasi nade u diplomatsko rešenje. Očekivano, Iran je osudio planove za zajedničku protivvazdušnu odbranu, ponavljajući dugogodišnja upozorenja američkih nuklearnih fizičara da protivraketna odbrana u Evropi i drugde ima destabilišući uticaj.

Ruski predsednik Vladimir Putin je žestoki protivnik protivraketne odbrane u Evropi. Direktor CIA Vilijam Berns u svojim memoarima opisuje kako ruska zabrinutost u vezi sa američkim planovima za protivraketnu odbranu ima potencijal da izazove slom u američko-ruskim odnosima. Ruska zabrinutost oko raketne odbrane bila je očigledna još tokom sovjetske ere, kada je Moskva negodovala zbog Strateške odbrambene inicijative tadašnjeg predsednika Ronalda Regana. Nadaleko poznata kao program “Ratovi zvezda”, inicijativa je bila pokušaj da se razvije svemirski raketni štit za koji su Sovjeti smatrali da poništava njihovo strateško nuklearno odvraćanje.

Izvor: BLIC