Niški istoričar otkrio u turskim arhivima: Episkop Melentije obešen po nalogu osmanskog sultana

Na današnji dan pre 201 godine upravnik Niša Husein-paša Gavanozolu izvestio je beogradskog vezira da su javno vešani episkop niški Melentije i dotadašnji upravnik Niša Ali-paša Karsli. Istoričar Milan Ranđelović kaže da se do sada verovalo da je odluku o njihovom pogubljenju doneo Gavanozolu, ali da jedno pismo iz turskih arhiva otkriva da je to naredio osmanski vladar.

Javno vešanje niškog episkopa, Ali-paše Karslija i još četvorice srpskih prvaka desilo se na hrišćanski praznik Duhovi, okvirno, krajem maja i početkom juna. Međutim, tek 26. jula Gavanozolu je o tome obavestio beogradskog pašu.

Ranđelović ističe da građa iz istanbulskih arhiva, do koje je nedavno došao i koju je iskoristio i za knjigu “Osmanski upravnici Niša u XIX veku”, otkriva nove činjenice o tom događaju. Ti podaci, kaže, jasno rasvetljavaju okolnosti zbog kojih je došlo do pogubljenja i pokazuju da su političke i ekonomske prilike u Nišu u to vreme bile vrlo turbulentne.

Episkop niški Melentije bio je posrednik i moralni garant iskrenosti obeju strana u pregovorima između kneza Miloša Obrenovića i Marašli Ali-paše o prestanku Drugog srpskog ustanka 1815. Uvidevši mudrost niškog arhipastira, knez Miloš je nakon prestanka ustaničkih borbi pokušao Melentija da dovede u Beograd, kako bi ga imao uz sebe, ali se tome usprotivio Marašli Ali-paša, dotadašnji niški, a kasnije beogradski upravnik. Razlog je verovatno bila njegova namera da spreči blisku saradnju dvojice mudrih neprijatelja koje bi imao na stolici u Beogradu – priča Ranđelović.

Do sada se u srpskoj nauci verovalo da je odluku o vešanju doneo Husein-paša Gavanozolu, koji je nasledio Karslija u Nišu, ali je Ranđelović u Istanbulu pronašao pismo u kojem je osmanski vladar naredio Husein-paši da likvidira Karslija.

U Nišu je u drugoj deceniji 19. veka, dodaje Ranđelović, isplivalo dosta uticajnih trgovaca i zanatlija. 1817. godine pominjao se mutavdžija Hadži Rista, glavni trgovac u gradu, što nije bila mala stvar za zajednicu u kojoj ima dosta bogatih Grka, Cincara i Jevreja.

Posledice jakog duhovnog vođstva i ekonomske emancipacije Srba po Osmanlije vide se i iz pisma koje je za vreme mandata upravnika Niša Ali-paše Karslija njegov ćehaja poslao u Carigrad u vezi sa obnovom Malog sabornog hrama na Paliluli. Karslijev ćehaja moli velikog vezira da se u vezi sa obnovom te bogomolje oglasi pozitivno ili negativno, jer Karsli u Nišu više nije mogao da trpi pritisak koji su hrišćani na njega vršili – navodi Ranđelović.

Pojašnjava da je u to vreme sve ukazivalo da hrišćanska zajednica u Nišu ide u pravcu političkog i ekonomskog jačanja i da to Osmanlijama lako može da se otrgne kontroli. Zato je trebalo ukloniti ljude koji su to podsticali, pa su niški episkop i ugledni Srbi javno vešani.

Vešan je i Karsli jer su Osmanlije od njega imale više štete nego koristi, pošto je dopustio da u Nišu episkop Melentije postigne autoritet.

Spomenik episkopu Melentiju i pogubljenim Srbima podignut je u Nišu 29. decembra 1913. godine, tokom proslave obeležavanja 1600 godina Milanskog edikta, kaže Ranđelović.

Podignut je na mestu pogubljenja – na levoj obali Nišave, tik uz tvrđavski most. Tokom Prvog svetskog rata, bugarske okupacione vlasti, u pokušaju bugarizacije južne Srbije, izmenili su imena stradalih na ploči u bugarska, što je nakon rata vraćeno u prvobitno stanje.

Izvor: Južnevesti.com